Devetog maja 1945. godine, posle nepunih šest godina svetskog rata, u Berlinu je na svečanoj ceremoniji general Žukov u ime Saveznika ratifikovao nemačku kapitulaciju, koju je dan ranije potpisao feldmaršal Vilhelm Kajtel. Ovaj trenutak uzima se kao vremenska odrednica za kraj rata, ali istina je da se rat nastavio praktično do septembarske bezuslovne kapitulacije carskog Japana.
Rat, započet napadom na Poljsku 1. septembra 1939. godine, odneo je preko 50 miliona žrtava i bio je do tada nezapamćenih razmera, pošto je front praktično bio svuda. Po upotrebi novih vojnih tehnologija premašio je Veliki rat. U Drugom svetskom ratu stradalo je preko milion građana Jugoslavije.
Evropa je u završnoj godini rata bila do temelja razrušena. Obnova, ne samo u infrastrukturnom smislu, već i u smislu ponovnog uspostavljanja mira među evropskim narodima, morala je da se gradi na temeljima zajedništva, stabilnosti i demokratskih načela. U tom smislu, pet godina po završetku rata je 9. maja 1950. francuski ministar spoljnih poslova, Robert Šuman, izneo Deklaraciju, koja se danas smatra prvim korakom ka stvaranju današnje Evropske unije. Deklaracija je bila predlog bivšim neprijateljima, Francuskoj i Nemačkoj, da uspostave organizaciju koja će zajedničkim snagama upravljati industrijama uglja i čelika ove dve evropske države, iz razloga da se spreče budući ratovi. Ovaj predlog naišao je na dobar prijem kod obe strane, te je 1951. godine nastala preteča Evropske unije – Evropska zajednica za ugalj i čelik.
Širom Evrope se tako ovaj datum, osim obeležavanja Dana pobede nad fašizmom, proslavlja i kao Dan Evrope.
U Srbiji se 9. maj vodi kao državni praznik i u Beogradu, već nekoliko godina, održava počasni marš „Besmrtni puk“, a polažu se i venci na Groblju oslobodilaca Beograda.
