U godini u kojoj gotovo polovina planete izlazi na izbore, bliži se i glasanje za Evropski parlament, a tehnološki giganti poput Gugla i Mete su pod lupom kritičara jer ne mogu u dovoljnoj meri da suzbiju dezinformacije koje kruže internetom, a za koje između ostalog tvrdi da predstavljaju rusko mešanje u evropske izbore.
Demokratksi karatker “super izborne godine” mogao bi biti ozbiljne ugrožen zbog širenja dezinformacija društvenim mrežama, a strah koji se širi unutar evropskih institucija mogao bi da se pretvori u paranoju, ukoliko vodeće tehnološke kompanije nešto ne preduzmu po pitanju lažnih informacija iza kojih, kako se tvrdi, stoji Rusija.
Poslednji formalni korak u vezi sa dezinformacijama nedavno je pokrenula Evropska komisija protiv kompanije Meta, a nekoliko zapadnih medija u isto vreme objavilo je informaciju da će EU uskoro otvoriti istragu protiv firme u vlasništvu Marka Zakerberga, zbog toga što smatraju da ona ne čini dovoljno da se suprostavi dezinformacijama koje dolaze iz Rusije.
Međutim, takve akcije i postupci protiv velikih tehnoloških kompanija nisu novost.
Ono što jeste novost je da su istraživači i “watchdog” organizacije ustanovile da je glavni fokus u vezi sa dezinformacijama o predstojećim junskim izborima za Parlament Evropske unije, ali i za predsedničke izbore u Moldaviji, te se navodi da su oni centar ruskih napada zbog svog geopolitičkog značaja.
Takođe se navodi da je primetan porast dezinformacija na društvenim mrežama u vezi sa NATO, pogotovo nakon komentara francuskog predsednika Emanuela Makrona o potencijalnom slanju zapadnih kopnenih trupa u Ukrajinu.
Alati Gugla i Majkrosofta prvi na udaru
Iz tog razloga, Evropska komisija je preko svoje Evropske digitalne medijske observatorije pokrenula kampanju “Budite izborno pametni” (Be election smart!) pozvala birače i građane da proveravaju sadržaj koji im je ponuđen na internetu, a koji ima veze sa izborima.
“Potebno je samo nekoliko klikova da biste promenili ili poboljšali sadržaj da biste stvorili potpuno drugačija značenja i narative. Ako vidite snimak javne ličnosti koja govori nešto senzacionalno, imajte na umu da bi to moglo biti lažno”, navodi se u apelu ovog evropskog tela.
Jedno novinarsko istraživanje Holandskog javnog servisa pokazalo je da je problematičan rad i čet botova koji su zasnovani na veštačkoj inteligenciji, a prvi na udaru su alati kompanija Gugl i Majkrost.
Naime, ustanovljeno je da čet botovi ovh kompanija šire dezinformacije i nude one informacije i sadržaje koje nisu u skladu sa pravilima, pa su zbog toga dva tehnološka giganta odlučila da ograniče sadržaj i odgovore koje njihovi čet botovi daju u vezi sa Evropskim izborima.
Microsoft je otišao korak dalje navodeći da će fokus u oči ovih izbora biti opasnost od takozvane “dipfejk” tehnologije.
“U godini u kojoj milijarde ljudi izlaze na birališta. Majkrosoft radi na tome da izbore zaštiti od opasnosti dipfejk tehnologije”, saopštili su iz kompanije navodeći da je Majkrosoft podržao Zakon o zaštiti izbora od obmanjujuće veštačke inteligencije.
Masovni proruski oglasi
Pojedini istraživači tvrde da su takozvane političke reklame na društvenim mrežama “malo ili nimalo moderirane”.
Procenjuje se da oko dve trećine političkih oglasaprođe ispod rada, a da kompanija Meta moderira manje od pet odsto ovakvog reklamnog sadržaja, navodi istraživač Pol Bušo.
Lažni snimak Danice Grujičić koja reklamira lek za hipertenziju: Internet prevare sve uverljivije, kako se zaštititi?
Predmet napada proruskih hakera i širenja dezinformacija je i Francuska za koju se navodi da proruski oglasi dostižu čak 140 hiljada naloga dnevno.
Nakon što je američki državni sekretar Entoni Blinken objavio novi paket pomoći Ukrajini, oglasi koji sugerišu da je SAD podstakao sukob da bi se povećala prodaja oružja dostigla je 132.000 naloga u Francuskoj za svega nekoliko dana.
Narativi i obim kampanje evoluiraju sa (međunarodnim) događajima. Propagandisti koriste događaje, kao što su protesti farmera i paketi vojne pomoći da potkopaju podrđšku Ukrajini i institucionalnu podršku u EU.
Deepfake tehnologija u službi bankarskih prevara: Vaš novac je u opasnosti sedam dana u nedelji
X najmanje vodi računa, TikTok najodgovorniji
Organizacija “Nieman Lab” ukazuje na veliki značaj takozvanih alata za transparentnost oglasa koji bi trebalo da budu dostupni svim korisnicima društvenih mreža, a koji im omogućavaju da provere ko stoji iza pojedinih oglasa i reklama.
Organizacija navodi da je kompanija “X” Ilona Maska u tome najgora i da su njihovi alati za ovu svrhu potpuno razočarenje.
Tek nešto bolja od platforme “X” je kompanija “Alphabet”, koja je inače vlasnica kompanije Google i njegovih platformi.
S druge strane, znatno bolje ocene dobila je kompanija Meta koja “omogućuje pretragu transparentnosti oglasa poslednjih šest godina.
Pohvale je dobila i kineska platforma TikTok koja identifikuje 85 odsto oglasa na stranici.
Stručnjaci kažu da je u izbornoj godini potrebno proveriti ko stoji iza reklama i da meta napada nisu samo izbori, već i javno zdravlje i socijalna pravda.
Čet bot “halucinacije”
Prema analizi do koje je Politiko nedavno došao, čet botovi sa veštačkom inteligencijom, koje su napravili Gugl, Majkrosoft i OpenAI podelili su neke pogrešne informacije o predstojećim izborima u Evropskoj uniji.
Dok je veštačka inteligencija ostala politički neutralna, davala je netačne podatke o datumu izbora i načinu na koji se glasa, navedeno je u analizi nevladine organizacije Democracy reporting international iz Berlina.
Dodaje se da su čet botovi takođe davali pogrešne ili nebitne linkove na Jutjubu ili su izbacivali sadržaj na japanskom.
“Nismo bili iznenađeni time što smo utvrdili pogrešne informacije o evropskim izborima, jer čet botovi su poznati po tome da izmišljaju činjenice kada daju odgovor, to je fenomen poznat kao ‘halucinacija'”, rekao je Mihael Mejer-Rezende, suosnivač i izvršni direktor Democracy reporting international-a.
U seriji testova sa sličnim pitanjima koje je sproveo Politiko prošle nedelje, čet botovi su odbijali da odgovaraju ili su davali odgovore usmeravajući korisnike da idu na sajtove institucija EU.
Mejer-Rezende je rekao da je eksperiment bio dovoljno veliki da ima reprezentativan uzorak.
Takođe je ukazao na dokaze o rizicima od takozvanih AI halucinacija, koje se često dešavaju zbog nedovoljno podataka, veza i pogrešnih pretpostavki, uoči evropskih izbora koji treba da budu održani od 6. do 9. juna, navodi Politiko.
