Oslanjanje na internet u potrazi za informacijama koje su negde već skladištene u našem mozgu, umesto da se poslužimo sopstvenom memorijom, dobila je i naučni naziv – digitalna amnezija.
Da li i vi kad god nečega ne možete da se setite posegnete za internet bazom podataka? Ova navika, kojoj svi pribegavamo zahvaljujući obilju informacija dostupnih na internetu, poznata je od nazivom “Google efekat“. Pitanje je da li na ovaj način slabimo pamćenje i nepovratno uništavamo sećanja?
Oslanjanje na internet u potrazi za informacijama koje su negde već skladištene u našem mozgu, umesto da se poslužimo sopstvenom memorijom, dobila je i naučni naziv – digitalna amnezija.
Studija je pokazala da je 79% ljudi danas u većoj meri zavisi od svojih digitalnih uređaja kao sredstvu za pristup informacija, nego pre pet godina. Takođe, 49% nas uopšte ne zna telefonski broj bliskih osoba, partnera, prijatelja…
Nema sumnje da je internet promenio način na koji obrađujemo informacije. Istraživanje sa Univerziteta Kolumbija otkrilo je da ljudi koji su određene informacije tražili na internetu, najverovatnije će se bolje sećati na kom “mestu” su ih tražili, nego same informacije.
Foto: Profimedia
Ipak, naučnici kažu da postoji nada.
– Zaboravljanje samo po sebi nije loše. Mi smo prilagodljiva bića i ne sećamo se svega jer nam to nije od koristi – kaže dr Ketrin Mils sa UCL instituta kognitivne neuronauke.
Zanimljiva je i činjenica da stvari koje imaju emotivni značaj za nas daleko teže pamtimo od apstraktnih informacija ili nematerijalnih činjenica.
Srećom, postoje stvari koje možemo da radimo kako bismo poboljšali sposobnost pamćenja. Dakle, evo kako da trenirate mozak, poboljšate pamćenje i, što je još važnije, učinite da se informacije zadrže u vašem sećanju.
Ne odustajte odmah
Prisiljavanje našeg mozga da pamti informacije može biti veoma dobar način za vežbanje memorije. Sećanje je biološka funkcija, i kao i većina drugih, i treba da se vežba. Sledeći put kada se budete mučili da se nečega setite, odvojite nekoliko minuta da se zaista koncentrišete na sećanje o tom pojmu, nego da odmah potražite odgovore na internetu.
Fotografisanje uspomena odmaže
Foto: Tanjug/AP
Danas smo u mogućnosti da fotografišemo ili snimamo svaki važan događaj u našim životima, što se čini kao divan i pogodan način za stvaranje trajnih uspomena, ali jedna studija sugeriše da fotografisanje u stvari smanjuje našu sposobnost pamćenja. Da bismo se nečega u potpunosti setili, moramo se osećati “angažovanim”, a to se ne dešava ukoliko smo usredsređeni na snimanje umesto na doživljavanje.
Zapisujte
Pisanje spiska obaveza može biti veoma efikasan način za poboljšanje memorije. Prisetite se škole. Lekcija koje ste zapisivali i danas se sećate, nasuprot onih koje ste samo slušali. Mozak zapisivanje tretira kao fotografije, a one se bolje zadržavaju u našem pamćenju od audio “zapisa”.
Jedite hranu za mozak
Foto: Pixabay.com
Borovnice od davnina nose naziv superhrane, a ispostavilo se i da značajnoj meri sprečavaju gubitak pamćenja. Ovo bobičasto voće sadrži veliki procenta flavonoida koji imaju ulogu jačanja funkcija mozga. Takođe, miris ruzmarina pomaže.
Igrajte igru imena
Da li znate da većina ljudi lošije pamti imena nego brojke? Razvijajte naviku da se, pre nego što se predstavite nekom novom, zapitate “Kako se zove?”. To će vas primorati da obratite pažnju kada neznanac izgovori svoje ime. Da biste učvrstili pamćenje, ponovite ga: “Drago mi je što smo se upoznali, Milane.”
Preuzeto: telegraf.rs
