Srbija u domenu kulture ima nešto što nijedna država Evrope donedavno nije imala – mapu ustanova kulture. Ministarstvo kulture i informisanja, u saradnji sa Republičkim geodetskim zavodom, formiralo je 2018. godine, jedinstveni prikaz apsolutno svih ustanova kulture podeljenih u tri seta podataka: nepokretna kulturna dobra od izuzetnog značaja, nepokretna kulturna dobra od velikog značaja i zaštićena nepokretna kulturna dobra. Svaki od tri navedena seta podataka, dostavljena od strane Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, sadrži naziv nepokretnog kulturnog dobra, kategorizaciju i kratak opis o njegovoj istorijskoj, društvenoj, umetničkoj ili arhitektonskoj važnosti. Na geoportalu je i mapa 880 ustanova kulture koje su razvrstane u osam setova: arhivi, biblioteke, bioskopi, zavodi za zaštitu spomenika, zavodi za kulturu, muzeji i galerije sa fondom, pozorišta i polivalentni centri za kulturu. Podaci, dostavljeni od strane Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, sadrže naziv ustanove, tip ustanove, podatke o lokaciji, broj telefona, podatke o rukovodstvu, zvanični veb sajt i imejl institucije. Svi podaci su na četiri jezika – srpskom, engleskom, ruskom i kineskom.
Jednostavnom pretragom po geografskoj digitalnoj karti, možete da kliknete na mesto koje vas interesuje, a legenda koja se nalazi u sklopu mape će vam reći da li se radi o arhivu, biblioteci, bioskopu, pozorištu, polivalentnom centru kulture, muzeju, galeriji ili zavodu. Nakon toga ćete videti i sve ostale relevantne podatke, pa će potraga za nečim što vas interesuje biti umnogome olakšana.
Mapa se nalazi na sajtu geoSrbije, a možete je pogledati na sledećem linku: https://a3.geosrbija.rs/ustanove_kulture.
Čak ni najrazvijenije zemlje u domenu kulture i transparentnosti iste, kao što su Italija, Nemačka, Francuska, nemaju ovakav uvid u sve ustanove na jednom mestu, postoji sličan projekat kod njih, ali su njime obuhvaćeni samo muzeji, a ne sva kulturna dobra u geoprostornom planu, kako se navodi na sajtu Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.
Direktor Republičkog geodetskog zavoda Borko Drašković je istakao da u digitalnoj platformi imaju više od 200 setova podataka, što daje neverovatan broj informacija koje mogu da koriste sve strukture besplatno.
Ovakvim projektom, u pogledu digitalizacije kulturnog nasleđa, kao i savremenog stvaralaštva, Srbija je sustigla gotovo sve evropske zemlje. Projekat je preteča Pretraživača kulturnog nasleđa, koji je takođe Ministarstvo kulture godinu dana kasnije i realizovalo. Na ovaj način apsolutno svima u celoj državi je omogućeno da na najlakši mogući način pretražuju koje sve to ustanove kulture postoje, sve relevantne podatke o tim ustanovama, šta se čuva u njima, koje sve knjige, artefakte, postavke, izložbe, publikacije, slike, i sve ostale umetnički, kulturno i istorijski vredne podatke i materijalna dobra mogu pronaći u njima.
Sem toga, na digitalnoj nacionalnoj platformi geoSrbija, može se naći 214 setova podataka, koji mogu besplatno da se koriste, te i ovim putem obaveštavamo naše čitaoce da maksimalno iskoriste sve besplatne resurse, koje su nam državni organi omogućili, u cilju podizanja svesti kulturnog i nacionalnog identiteta.
