Posledica PRAVOG uzroka šećerne bolesti kod dece, a to je nedovoljna količina hormona insulina koji je svakako jedan od najvažnijih regulatora veoma komplikovanih metaboličkih procesa u organizmu. Jedna od glavnih funkcija insulina je da “uvodi” glijabetes melitus je latinski naziv za šećernu bolest čija je glavna odlika stalno povećanje koncetracije šećera (glukoze) u krvi. Ipak, povećanje koncetracije šećera u krvi je samo poukozu u ćelije našeg organizma. Ovo je izuzetno važno jer je šećer (glukoza) NEOPHODNA za život kao glavni izvor potrebne energije za većinu ćelija, a bez te “biološke energije” nema života. Dakle, kada nema dovoljno insulina javlja se naizgled paradoksalna situcija u organizmu – u krvi je šećer u višku, a u ćelijama (kojima je preko potreban) je u manjku. Zato je suština dijabetesa kod dece nedostatak (ili smanjenje količine) insulina. Pankreas (gušterača) je žlezda u kojoj postoje posebne grupe ćelija koje stvaraju i u krv izlučuju hormon insulin.
Manji broj dece pogođen ovom bolešću, u poređenju sa odraslima, ali kada se postavi dijagnoza većina roditelja veoma teško prihvata istinu i činjenicu da je, uz lečenje, potrebna bitna promena načina života. Bez obzira na činjenicu da se radi o dugotrajnoj bolesti, savremena terapija šećerne bolesti omogućava normalan život i razvoj dece. Portal 025.rs prenosi iskustva dece koja imaju dijabetes na teritoriji opštine Sombor, kao i savete stručnjaka koji rade sa dijabetičarima.
Iskustva dece su uglavnom pozitivna što se tiče same bolesti, oni to doživljaju kao neki vid igre. Ovo sve nam prenosi jedan roditelj koji ima dete sa dijabetesom, on živi na teritoriji opštine Sombor. Takođe, kaže da je kod roditelja pristutna konstantna briga i strah za samo dete, redovne kontrole, insulin, sve to oduzima puno vremena i strpljenja. Dok kod dece, pogotovo one mlađe, prosto nema mesta za strah i brigu. On navodi da, njegovo dete je nekada odbijalo da jede ono što mora, da ne sme slatkiše, brzu hranu i slično. Takođe kaže, kako je najteži sam početak, prihvatanje te bolesti kod deteta i prihvatanje roditelja da im dete ima dijabetes. Na teritoriji opštine Sombor, postoje razna udruženja koja mogu pomoći deci i roditeljima kod ovakvih problema, što u našem istraživanju navodi i sam roditelj.
Savremena terapija insulinom obavezno ide uz pravilnu ishranu. Ne kažemo dijetu, već pravilnu ishranu jer deca treba da vode normalan život i lepo da jedu uz određena ograničenja. Treba izbegavati jela i pića sa velikom količinom šećera (koncetrovani šećer). To su pre svega slatkiši i gazirani negazirani i napici koja sadrže šećer. Na primer jedna čaša soka od dva decilitra (koji se sladi šećerom prilikom proizvodnje) ima oko dve pune supene kašike šećera.
Ipak, detaljna uputstva za ishranu dece dijabetičara daju nutricionisti, a postoje i veoma korisne brošure, koje pomažu roditeljima da lepo i zdravo hrane dete koje ima šećernu bolest.
Izlečenja nema, proces uništenja ćelija koje stvaraju insulin je nepovratan. Dakle, nema načina da se šteta popravi. Zato, kao što smo već istakli, nema druge nego da deca dobijaju insulin kao nadoknadu onoga čega više nema u organizmu.
Ogroman broj stručnjaka radi na pronalaženju definitivnog leka za dijabetes melitus tip I (insulin-zavisni dijabetes). Ogoman trud, ali i novac se ulaže u pronalaženje načina da se izbegne “bockanje” i davanje insulina. Za sada nema sigurnih i proverenih alternativa insulinskoj terapiji, ali postoje dobri izgledi da će se u narednoj deceniji desi radikalni pomak unapred. Zato ne treba klonuti duhom već se uhvatiti u koštac sa bolešću za koju, na kraju krajeva ipak postoji lek. Najbitnije su redovne kontrole, kao i, unošenje zdrave hrane u organizam.
Pod pokroviteljstvom Grada Sombora
