Dijetetika, odnosno nutricionizam, je nauka koja proučava kako različite vrste hrane i njihove količine utiču na naše zdravlje i dobrobit. Ova oblast je ključna ne samo za osobe koje su zbog zdravstvenih problema na specifičnim dijetama, već i za sve one koji žele da održe ili poboljšaju svoje zdravlje.
Gojaznost je danas jedan od najvećih globalnih zdravstvenih problema. Povezana je s mnogim ozbiljnim zdravstvenim stanjima, uključujući dijabetes, kardiovaskularne bolesti i kancer. Takođe, gojaznost može uticati na mentalno zdravlje, a često je praćena i stigmatizacijom i diskriminacijom.
Dijetetika igra ključnu ulogu u prevenciji i lečenju gojaznosti. Kroz individualno prilagođene planove ishrane, dijetetičari mogu pomoći osobama da smanje telesnu težinu i poboljšaju svoje zdravlje.
Hipokratija je platforma koja olakšava pristup nutricionistima, omogućavajući korisnicima da pronađu najbolje stručnjake u svojoj blizini, pročitaju iskustva drugih pacijenata i zakazati pregled.
Važnost piramide ishrane
Piramida ishrane je alat koji se koristi za ilustraciju idealnih proporcija različitih grupa namirnica koje bi trebalo da čine našu svakodnevnu ishranu. Ona pomaže u promociji zdravih izbora ishrane i balansiranja unosa hranljivih materija.
Piramida ishrane se obično sastoji od četiri nivoa. Najširi, bazni nivo sadrži namirnice bogate složenim ugljenim hidratima, poput integralnih žitarica, krompira, testenine i pirinča. Drugi nivo čine voće i povrće, bogati vitaminima i mineralima. Treći nivo sadrži mlečne proizvode, meso, jaja i ribu, koji su izvor proteina i kalcijuma. Na vrhu piramide nalaze se namirnice bogate mastima i šećerima, poput ulja i slatkiša, koje bi trebalo konzumirati u ograničenim količinama.
Pridržavanje ovih smernica može pomoći u smanjenju rizika od gojaznosti i povezanih zdravstvenih problema. Međutim, treba napomenuti da su individualne nutritivne potrebe različite i da plan ishrane treba da bude prilagođen specifičnim potrebama svake osobe.
Dijabetes kao jedan od glavnih zdravstvenih problema u Srbiji
Dijabetes, kao peti po redu izazivač smrti i bolesti u Srbiji, pogađa oko 710.000 stanovnika. Dok je 460.000 ovih slučajeva dijagnostikovano, još 250.000 osoba nije svesno svoje bolesti. Oko polovine osoba sa dijabetesom predstavlja radno sposobno stanovništvo. Godišnje, dijabetes odnosi živote oko 3.400 ljudi u Srbiji.
Za sprečavanje ove bolesti, predlaže se zdrav način ishrane i redovna fizička aktivnost. Pretpostavljeno je da bi broj obolelih mogao biti smanjen za 50% ako bi 25% populacije bilo fizički aktivno i smanjilo svoju težinu. Međutim, ovaj cilj nije ispunjen. Dijabetes je bolest koja je povezana s kardiovaskularnim oboljenjima, a njen uzrok može biti nedostatak insulina ili njegovo neadekvatno delovanje. Takođe, postoji genetska predispozicija za ovu bolest.
Povećanje stope gojaznosti u Srbiji
Gojaznost, koja pogađa više od 650 miliona ljudi globalno, čini nutricionizam sve važnijim. Prema podacima Svetskog atlasa gojaznosti, predviđa se da će oko trećine stanovništva Srbije, odnosno skoro 2 miliona ljudi, biti gojazno do 2030. godine, uključujući preko 215 hiljada dece starosti od 5 do 19 godina.
Srbija se ocenjuje kao jedna od zemalja sa najlošijim statistikama kada je u pitanju gojaznost i sposobnost zdravstvenog sistema da se suoči s ovim problemom. Očekuje se da će Srbija do 2030. godine imati 916.000 gojaznih muškaraca i 930.000 gojaznih žena. Predviđanja za globalnu populaciju su da će do 2030. godine postojati preko milijardu gojaznih osoba, a nijedna zemlja neće uspeti da postigne ciljeve Svetske zdravstvene organizacije za smanjenje gojaznosti.
U Evropi, procenjuje se da će do 2030. godine trećina stanovnika biti prekomerno teška, što je malo više od predviđanja za Srbiju. Turska ima najveći procenat gojaznih žena, dok Malta prednjači sa gojaznim muškarcima. Očekuje se i porast broja gojazne dece u svetu, sa 104 miliona gojazne dece uzrasta od 5 do 9 godina i 151 milion gojazne dece uzrasta od 10 do 19 godina do 2030. godine.
