Da je Inicijativa Proglas samo jedna od Đilasovih rezervnih listi i tajkunov providan (para)politički projekat, bilo je jasno svakom iole visprenijem, objektivnom posmatraču prilika u Srbiji.
Ako neko i nije odmah shvatio o kakvoj je ordinarnoj obmani građana bila reč kada je Proglas nastao, sada su i sami Proglasovci priznali da su upravo ono što smo tvrdili da jesu – Đilasov Proglas.
Naime, na tajkunskom portalu Nova S osvanula je vest pod naslovom: “Srbija protiv nasilja i NADA potpisali su dogovor sa ProGlasom o izbornim uslovima: Ovo je ključnih pet tačaka”. U tom tekstu se navodi da su lideri tajkunske liste Srbija protiv nasilja i koalicije NADA “potpisali dogovor o uslovima za poštene, slobodne i fer izbore” u kome se u pet tačaka navodi šta treba da bude ispunjeno da bi izborni proces bio regularan, čime prevarantski aludiraju na to da je navodno dosad izborni proces bio neregularan.
Taj dogovor je potpisan na inicijativu Proglasa, nakon sastanka. Ekipa oko Proglasa, zajedno sa Đilaosvom listom i lažnim desničarem Milošem Jovanovićem, nastavlja uporno da obmanjuje javnost sa tvrdnjama o neregularnim prethodnim izborima, pa u sklopu toga sada su oni navodno osmislili plan po kome će se izboriti za fer i poštene izbore.
Kao što su tokom osnivanja Proglasa lagali građane da su nepolitička organizacija, čiji je motiv samo da ubede građane da u što većem broju izađu na izbore, ma za koju listu glasali, tako i sada varaju javnost sa pričom da je Srbiji potrebna nekakva intervencija da bismo dobili poštene izbore. Ne samo da masno lažu kada dovode u pitanje legalnost decembarskih izbora u Srbiji, već se postavlja pitanje na osnovu čega su sebe proglasili vlastnim da oni određuju koji su izbori regularni, a koji ne i šta njih kvalifikuje da ,,sprovode izbornu reformu”.
Takođe se ovim današnjim ozvaničenjem saradnje Srbije protiv nasilja, Proglasa i NADE potvrdilo i da je Proglas Đilasov, ali da je isto tako i Miloš Jovanović (Francuz) Đilasov. Lažni desničar služi samo kao paravan u pokušaju da odvuče deo desničarskih glasača Đilasu, što je prevara slična onoj koju je izvodio DOS kada je trebalo rušiti Miloševića. Jedinstvena kolona NATO opozicije koja je danas formirana, zapravo i nije ništa drugo do olinjala varijanta DOS -a, ovaj put u verziji DOS 2.0.
Iako su prethodni izbori prošli u maksimalno fer uslovima, nezadovoljni ostvarenim rezultatima, a najviše time što nisu pobedili u Beogradu , đilasovci , proglasovci i lažni desničari alibi za poraz su našli u lažnim i raskrinkanim pričama o nekakvoj krađi glasova, fantomskim biračima i sl.
Interesantno je da se Proglasovci nude da ocenjuju izborni proces i nude rešenje za sprovođenje fer izbora po njihovim merilima, a jako je malo ljudi u toj družini koji se zaista razumeju u izborni proces i pravnu državu. I oni malobrojni koji bi trebalo, po službenoj dužnosti da znaju šta su pravo i pravda, poput sudije Majića, najbrutalnije krše zakon. Osim sudije koji se bavi politikom, iako to po zakonu ne bi smeo, i faktički guru Proglasa Dragan Bjelogrlić, daleko je od pravne države kao đilasovci od zdrave pameti.
Koliko lider ove autošovinističke skupine lažnih elitista vodi računa o pravu, najbolje je pokazao kada je ničim izazvan napao i prebio našeg slavnog reditelja Predraga Gagu Antonijevića, a ne smemo ni da zamislimo kako bi se tek ponašao da je neka velika vlast. Takođe, ako sudija Majić sada, kada tvrdi da je progonjeni disident, daje sebi za pravo da javno istupa sa stavovima koji otprilike znače ,,ne možemo se držati zakona kao pijan plota” , ne smemo ni da zamislimo kako bi tek presuđivao da su njegovi Proglasovci i đilasovci ponovo na vlasti.
Verovatno bi presuđivao da se Srbima iz Republike Srpske zabranjuje ulazak u Srbiju ili bi po Bjelogrlićevom nalogu donosio presude ko je pravi, urbani, svezubi, građanistički Beograđanin, a ko nije.
Nakon današnjeg ujedinjenja svih đilasovaca pod jednu kapu, Marinika Tepić koja smatra da su Srbi izvršili genocid, egzaltirano je izjavila da je vreme da krenu u oslobađanje Beograda, verovatno po uzoru na njene ideološke pretke koji su pre skoro osamdeset godina zaista ,,oslobodili” Beograd od njegove prave građanske klase.
Farsično je bilo videti na jednom mestu predstavnike Demokratske stranke, Zeleno-levog fronta, zajedno sa kvazinacionalistima iz koalicije NADA, koju čini i navodno četnički i monarhistički POKS. Evidentno je da je jedino vezivno tkivo ove shizofrene koalicije čista i nepatvorena mržnja prema Aleksandru Vučiću. Sve ih je na jednom mestu okupio veliki mešetar iz senke, tajkun Dragan Đilas, koji se nada povratku na vlast, kako bi opet mogao da zgrće milione, ako ne i milijarde na grbači ovog naroda.
Novi DOS deo hibridnog rata protiv Srbije
Sve ovo se dešava u trenutku kada se vrše stravični pritisci na našu zemlju po raznim pitanjima, pa nema sumnje da je ponašanje strancima podaničke opozicije, savršeno uklopivo sa hibridnim ratom koji se vodi protiv Srbije. U sklopu tog rata najviše se udara na predsednika Srbije, zbog nezavisne i suverene politike koju vodi, ali i zbog toga što je ličnost koja uživa ogromno poverenje među građanima Srbije. Nedavna pisanja KRIK-a takođe su deo tog specijalnog rata.
Proglasovci su danas pokušali da daju ovom tragikomičnom skupu nekakav simbolički značaj, verovatno namerno odabravši deveti mart kao datum okupljanja. Velika je, ipak razlika između ove farsične družine i većine ljudi koji su predvodili 9. mart 1991. godine. Sa ove distance mođe se reći da je tog devetog marta 1991. desetine hiljada dobronamernih ljudi bili izmanipulisano od strane pojedinih predvodnika tog protesta i da su unutarsrpski sukobi pokrenuti usred ratnog sukoba srpskog naroda sa našim neprijateljima.
Jedina sličnost sa tim devetim martom jeste u tome što i danas kada Srbi na Kosmetu trpe Kurtijev teror i kada smo možda opet na korak od sukoba, opozicija vrši svoju subverzivnu ulogu trojanskog konja, pokušavajući na priči o beogradskim izborima i navodnoj krađi da izazove sukobe u našem društvu i opet gurne Srbe na Srbe, razbijajuči jedinstvo srpskog naroda prema spolja i slabeći naše kapacitete u odolevanju spoljašnjim izazovima.
Ipak, treba da znaju, da kao što se ni 9. mart 1991. ne može desiti dva puta, to ne može da se dofodi ni Felipeu Gonzalesu i Lex Specialisu, a ni petom oktobru 2000. godine. Opozicioni žuti foliranti su odavno provaljeni, pa će ponovo olovkom, na izborima biti poraženi, još ubedljivije nego prethodni put.
