Dinja je jednogodišnja zeljasta biljka, poreklom iz Azije i Afrike. Neki izvori tvrde da je ona preneta još previše hiljada godina i u druge krajeve sveta. Na primer, stari Egipćani smatrali su je poslasticom. A stari Rimljani, i Grci, sladili su se dinjama baš kao i mi danas. Prva zemlja u kojoj je dinja počela intenzivno da se gaji bila je Francuska. To se dogodilo pre više od tri stotine godina.
Dinja sadrži beta-karotin, folnu kiselinu i vitamin C, kao i maledoze vitamina B1, B2, B3, B4, B5, B6 i vitamina E. Od minerala u dinji se nalaze: kalcijum, magnezijum, fosfor, kalijum, natrijum, sumpor, cink, gvožđe i bakar.
Dinja sadrži veliku količinu vode, a relativno malo kalorija, tako da je pogodna za dijetalnu ishranu, kao diuretik i za čišćenje organizma. Dinja ne goji, pa je idealna ako želite da smršate.
U narodnoj medicini dinja se koristi za osveženje i umirenje. Dinja se takođe, koristi protiv kamena u bubregu, ublažava ubod insekata, opekotine, bolesti želuca i creva.
Recept za osveženje:
- 1 grčki jogurt;
- 200 g dinje;
- nekoliko kockica leda.
Dinju ubacite u grčki jogurt, zatim izmiksajte i na kraju dodajte malo kockica leda. Ovo je pravo letnje osveženje, čak zdravije od sladoleda i sa manje kalorija. Dinju, takođe, možete kombinovati i sa ostalim voćem, bilo da pravite neki smuti ili sok, ili je jednostavno jedete svežu.
Piše: Vanja
