Svetska ekonomija je pokazala iznenađujuću otpornost na rast kamatnih stopa i šokove koji proističu iz ratova u Ukrajini i Gazi, ali postoji mnogo razloga za brigu, izjavila je danas direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristalina Georgijeva.
Govoreći u okviru prolećnog zasedanja Međunarodnog monetarnog fonda i Grupacije Svetske banke u Vašingtonu, Georgijeva je naglasila da posebnu zabinunost izaziva uporna inflacija i rastući nivo državnog duga, prenosi AP.
“Inflacija je smanjena, ali nije nestala”, upozorila je predsednica MMF-a.
Georgijeva je takođe istakla da državni dugovi rastu širom sveta.
Globalni javni dug je u 2023. porastao na 93 odsto BDP-a sa 84 odsto BDP-a u 2019. pošto su vlade morale više da troše na zdravstvenu zaštitu i ekonomsku pomoć tokom pandemije virusa korona.
Predsednica MMF-a je pozvala zemlje da efikasnije prikupljaju poreze i troše javni novac.
“U svetu u kome nadolaze krize, zemlje moraju hitno da izgrade fiskalnu otpornost kako bi bile spremne za sledeći šok”, rekla je ona.
Jedan od razloga za spor globalni rast, dodala je Georgijeva, je razočaravajući rast produktivnosti.
Ona je rekla da zemlje nisu pronašle načine da najefikasnije sinhronizuju radnike i tehnologiju i da su prethodne godine niskih kamatnih stopa omogućile “firmama koje nisu bile konkurentne da ostanu na površini”.
Georgijeva je takođe navela u mnogim zemljama starenje radne snage “ne donosi dinamiku” neophodnu za brži ekonomski rast.
Prema njenom mišljenju, države bi mogle da pomognu svojim privredama ako bi smanjile birokratiju i privukle više žena na tržište rada.
