Kod dece važi pravilo, “što je dete mlađe to je teže na vreme otkriti šećernu bolest”. Kod adolescenata se mogu javiti gore pomenuti znaci bolesti, ali kod male dece nastaju veliki problemi u ranom otkrivanju dijabetesa. Ako jedna beba mnogo pije i jede to se pripisuje zdravom apetitu, a ne bolesti. Sa druge strane nema rutinskih laboratorijskih kontrola nivoa šećera u krvi (kao na primer krvna slika ili pregled urina) koje bi nagovestile pojavu ove bolesti.
Problem se desio u jednoj školi, tačnije učenici, koja živi na teritorije opštine Kula, a boluje od dijabetesa. Devojčica je bila primeran đak, ali problemi su se dešavali u samoj socijalizaciji. Ostala deca su devojčicu zbog njene bolesti vređali, izbegavali i često odbacivali od društva. Vređanje se svodilo na „prenećeš nam bolest“, „ti se ne možeš igrati s nama zato što si bolesna“ i drugo. Njeno psihičko stanje je postajalo sve teže, da bi rešila svoj problem diskriminacije, ona se krenula fizički i verbalno suprostavljati drugoj deci. Međutim, situacija se samo pogoršavala. Učiteljica je nakon nekog vremena saznala u čemu je problem, pa je sazvala sastanak roditelja, dece i ostalih saradnika iz škole zaduženih za rešavanje ovog tipa problema.
Predstavu o ovoj bolesti treba da ima svaka osoba na ovoj planeti. Najveću ulogu u životu ljudi i dece, treba da odigra država i njene zdrastvene, vaspitne ili obrazovne ustanove. Samo upoznavanje dece o ovoj bolesti, može dovesti do velikih promena u daljem životu, a rezultati toga bi bila smanjena diskriminacije u kasnijem dobu.
Projekat podržan od strane gradske uprave Kula
