Većina ljudi je čula za Mediteransku dijetu i verovatno su pomislili da ona ne može da da dobre rezultate jer preporučuje i unos testenine koju mnoge dijete izbacuju.
Stanovnici severnih krajeva Evrope i Amerike u većem broju oboljevaju od arterioskleroze u odnosu na ljude iz mediteranskih krajeva, jer ljudi iz mediteranskih krajeva unose namirnice koje obiluju skrobom ( hleb, testenina, pirinač, krompir), kao i voće i povrće.
Jelo tih severnih krajeva karakteriše meso, sir i najvećom merom namirnice bogate zasićenim mastima, ali oskudne po pitanju skroba i vlakana,pa stanovništvo često ima problema sa srcem i linijom, dok to nije slučaj u tolikoj meri u mediteranskoj zoni.
Testenina je višenamenska namirnica. Može se pripremati u vidu glavnog jela, ali i predjela, sve zavisi od sastojaka koji joj se dodaju. Ona nije kalorična, kao što mnogi smatraju, pa tako nije ni opasna po liniju, a ni srce.
Tačnije, 100 grama testenine sadrži svega 360 kalorija i nešto oko 2,5 grama masti. Takođe, treba uzeti u obzir da pasta tokom kuvanja upije mnogo vode, i tako poveća težinu oko 3 puta. To nije slučaj sa mesom čija se niska energetska vrednost pre pripreme se uveća prilikom kuvanja zbog gubitka vode.
Dolazimo do zaključka da pola porcije paste (80 grama) može da nas zasitiviše nego porcija mesa ili ribe (120-140 grama), a kalorijski unos je skoro isti.
Zbog vlakana i skroba se unos testenine i preporučuje. Skrob je složeni ugljeni hidrat koji se transformiše u prost šećer i šalje ćelijama. Sam taj proces zahteva vreme i to je razlog zašto pasta odlaže glad. U isto vreme ne može doći do porasta šećera u krvi, kao prilikom konzumiranja slatkiša. Dijabetičari mogu sebi dozvoliti obrok sa testeninom jer skrob ne dospeva brzo u krvotok kao prosti šećeri.
Ono što je najvažnije je izbor nadeva. Naravno da nije isto uzeti testeninu sa sosom od paradajza i sa slaninom. Prilikom pripreme jela sa testeninom trebalo bi uspostaviti odgovarajuću ravnotežu između proteina, skroba i masti.
Piše: Mirjana Đerić
