Nisu uvek odlične ocene put ka životnom uspehu, jer ako ste odgovorili sa „da“ na prethodna pitanja, školski uspeh zaista nije bitan. Važno je da li deca napreduju.
Jedna mama napisala je knjigu i tome kako se podižu uspešna deca i intervjuisala je 70 roditelja koji su odgajili veoma uspešne osobe, o tome kako su pomogli svojoj deci da ostvare svoje snove. Bila je to raznolika grupa, a uključivala je ljude različitih naroda, religija, prihoda, porodičnih struktura i obrazovnog porekla.
Iako mnogi od ovih mladih ljudi nisu bili sjajni đaci, svi su se istakli u svojim interesovanjima što ih je dovelo da priličnog uspeha.
Evo četiri stvari koje su roditelji najuspešnijih ljudi uvek radili kada su njihova deca bila mala:
1. Podržavali su strasti svoje dece
Svaka uspešna odrasla osoba imala je strast odrastanja. Sa izuzetkom umetnika, koji su zadržali svoju praksu u odrasloj dobi, mnogi od ovih lidera su se bavili karijerama koje nemaju nikakve veze sa onim što su voleli kao deca.
Pa zašto je bilo toliko važno da roditelji podstiču bilo koju strast koju imaju njihova deca?
Pošto je aktivnost bila nešto što su sami izabrali, deca su bila uzbuđena što će naporno da rade na njoj. Naučili su se hrabrosti i upornosti i postali su prilično vešti . Ova iskustva su ih naučila da veruju u svoju sposobnost da uspeju kada ulože sve od sebe.
Iako mnogi roditelji nisu razumeli strast svog mališana, podržali su ih, jer su videli radost njihovog deteta zbog toga. Najuspešniji odrasli su znali da će njihovi roditelji uvek biti tu za njih, bez obzira čime se bave.
2. Učili su svoju decu da prihvate neuspeh
Najuspešniji preduzetnici su oni koji preuzimaju rizik. U ovom istraživanju otkriveno jr da su ljudi koji su najspremniji da rizikuju ljudi koji nisu bili kažnjavani ili naučeni da se plaše neuspeha kada su bili mladi.
Najuspešniji odrasli su znajuli da će njihovi roditelji uvek biti tu za njih, bez obzira sa čime su se uhvatili u koštac. Roditelji su ih uvek učili da je dobro takmičiti se,da se bore za uspeh i pobede, ali i izgube. Nedostaci su prilika za učenje, rast i razvoj osećaja otpornosti. Roditelji su podržavali napore svoje dece, a ne samo na njihova dostignuća.
3. Podsticali su radoznalost i autonomiju
Deca koja su pozvana da budu radoznala uče da će, ako nastave da istražuju, smisliti način da poboljšaju, prošire ili ponovo izmisle nešto što vole i o čemu mnogo znaju. Roditelji su buduće preduzetnike učili da pitaju: „Zar mora biti ovako? Kako da to učinim boljim?” Ova pitanja su često način kako najuspešnije kompanije počinju.
Mnogi roditelji ne žele da njihova deca budu zadovoljna nečim samo zato „jer je to tako“. Kako su njihova deca postajala sposobnija, roditelji su se odupirali iskušenju da učine ili poprave stvari umesto njih. Umesto toga, daju svojoj deci alate da sami rešavaju probleme.
4. Naglašavali su empatiju i saosećanje
Većina preduzetnika je naučena da saosećaju sa drugima i odrasli su u želji da rešavaju brige i probleme ljudi oko njih i u njihovim zajednicama. Odgajani su sa iskrenom željom da poboljšaju živote ljudi. Roditelji im nikada nisu rekli da je cilj da zarade što više novca, iako je to često bio rezultat.
Ovaj osećaj saosećanja je ono što ih je navelo da žele da stvore umetničko delo, proizvod ili uslugu koja bi ljudima mogla da donese osećaj lakoće i radosti. Zauzvrat, taj temelj im je pomogao da izgrade uspešne karijere i živote.
