Zima je pravo vreme za jela od korenastog povrća: krompira, šargarepa, luka i cvekle. Ono sadrži obilje vitamina i minerala, odličan je izvor vlakana i u celini je dobro za zdravlje.
Korenasto povrće po pravilu sadži vitamine C, B i vitamin A. Bogato je antioksidansima. Neke vrste korenastog povrće imaju izuzetna lekovita svojstva.
Kad birate korenasto povrće, pazite da bude čvrsto, ne meko, i da nema fleka. Ako im nije odsečeno lišće, uzmite ga zajedno sa lišćem, pošto se kod nekih vrsta jede i lišće, ne samo koren.
Ranije se korenasto povrća čuvalo u trapu ili u špajzu – na tamnom, hlanom i vlažnom mestu. Ako ga čuvate u frižideru, najbolje je da ga uvijete u plastičnu foliju ili papir; u suprotnom će brzo omekšati. Luk i krompir ne treba držati u frižideru.
Neko korenasto povrće može da se jede presno, a svo korenasto povrće može da se konzumira kuvano, pečeno, prženo, dinstano ili kuvano na pari.
Krompir
Krompir je jedna od najvažnijih životnih namirnica u svetu. Dobar je izvor antioksidanasa, vitamina B6, kalijuma (ima ga više nego banana), fosfora, nijacina, bakra i pantotenske kiseline. Nažalost, krompiri spadaju u namirnice koje se najviše prskaju, pa ako je ikako moguće, nabavite neprskane ili organske.
Batat
Slatki krompir ili batat nije toliko popularan kod nas, mada se može naći na nekim pijacama ili u prodavnicama zdrave hrane. Obično je narandžaste boje, ali ima i žutih, ruze ili purpurnih varijanti. Još je zdraviji od običnog krompira, bogat antioksidansima i pomaže da se održi stabilan nivo šećera u krvi. Lišće batata takođe ima antioksidansna svojstva i često se dodaje u supe. Veoma je dobar izvor vitamina C, vitamina B, mangana, fosfora, bakra, kalijuma i pantotenske kiseline. Ljubičasti batat ima triput više antioksidanasa od borovnice.
Šargarepa
Uglavnom su šargarepe koje viđemo kod nas svetlonarandžaste boje, mada u svetu ima raznih: belih, crvenih i purpurnih.
Poznato je da šargarepe doprinose zdravlju očiju. Novije proučavanja ih povezuju sa prevencijom raka debelog creva i kardiovaskularnih oboljenja. Odličan su izvor vitamina A – jedna šolja šargarepe dovoljna je da zadovolji dnevne potrebe. Takođe su dobar izvor vitamina C, vitamina grupa B, vitamina K, vitamina E, mangana, kalijuma i drugog.
Crni luk
Crni luk je dobar za kardiovaskularni sistem – srce i krvne sudove. Pomaže da se poveća gustina kostiju, doprinosi zdravlju ligamenata i deluje antibakterijski. Proučavanja na životinjama pokazala su da crni luk pomaže da se uravnoteži nivo šećera u krvi. Luk je dobar izvor biotina, kao i vitamina C, bakra, B6 i B1, fosfora, kalijuma i folata.
Cvekla
Cvekla ima antioksidansna svojstva, deluje protivupalno i pomaže detoksikaciji. Posebno je dobra za nervni sistem i zdravlje očiju. Pomaže u prevenciji srčanih oboljenja i raka. Vlakna iz cvekle posebno su dobra za digestivni sistem. Cvekla sadrži folat, mangan, kalijum, bakar, magnezijum, fosfor, vitamin C, B6 i gvožđe.
Beli luk
Beli luk deluje antivirusno, antibakterijski, antigljivično i antiinflamatorno. Ima dugu istoriju korišćenja u tradicionalnoj medicini. Danas je dokazano da doprinosi zdravlju srca i krvnih sudova i prevenciji raka. Odličan je izvor mangana i vitamina B6, a veoma dobar izvor vitamina C i bakra i dobar izvor selena, fosfora, vitamina B1 i kalcijuma.
Preuzeto: Zdravahrana.com
