Kupus se odavno koristi ne samo kao hrana, već i kao lek u tradicionalnoj medicini. Iako su sve vrste kupusa dobre, treba znati da se npr. zeleni i crveni kupus razlikuju po vrsti i količini korisnih materija.
Sve vrste kupusa sadrže veliku količinu materija korisnih po zdravlje, kao što su polifenoli i glukozinolati. Jedno istraživanje, nedavno objavljeno u Asian Pacific Journal of Cancer Prevention utvrdilo je da “glavice kupusa predstavljaju važan izvor antioksidanasa i antiinflamatornih supstanci koje su povezane sa prevencijom hroničnih bolesti povezanih sa oksidativnim stresom, kao što su rak i srčana oboljenja”. Od svih vrsta kupusa koje su naučnici proučavali, najviše antioksidanasa ima crveni kupus, dok zeleni i kineski kupus (bok čoj) imaju najjača antiupalna svojstva. Ti rezultati ukazuju da korišćenje raznih vrsta kupusa u ishrani može da nam pomogne da unesemo maksimalnu količinu fitohemikalija.
Kupus može da doprinese i snižavanju nivoa glukoze u krvi. Jedno istraživanje objavljeno u časopisu Evidence-Based Complementary and Alternative Medicine govori o proučavanju na životinjama, pri kojem je utvrđeno da su pacovi sa dijabetesom koji su hranjeni ekstraktom crvenog kupusa 60 dana imali smanjene nivoe šećera u krvi, popravljenu funkciju bubrega i brže su mršavili u poređenju sa kontrolnom grupom. Istraživači su to pripisali antioksidansnim i antihiperglikemičkim svojstvima kupusa, koja čak predstavljanju, po njihovim rečima, “potencijalni terapeutski izvor za lečenje dijabetesa”. Pored toga, kupus je značajan izvor biljnih vlakana, koja usporavaju apsorpciju šećera, pa time pomažu regulaciji nivoa šećera u krvi.
Svež kupus je sjajan izvor vitamina C i K. Ali, čak kuvan kupus je odličan izvor: pola šolje kuvanog kupusa sadrži skoro polovinu preporučene dnevne doze vitamina C, kao i celokupnu dnevnu dozu vitamina K. O važnosti vitamina C znaju već i deca, a što se tiče vitamina K, on igra značajnu ulogu u formiranju trombocita, kao i u metabolizmu kalcijuma, pa je značajan ne samo za zdravlje kostiju, već i za prevenciju arterioskleroze.
Što se tiče dijeta, kupus je gotovo idelna namirnica. Sadrži malo kalorija i malo šećera, ne sadrži masti, sadži veliku količinu biljnih vlakana i ima nizak glikemijski indeks. Slaže se sa mnogo drugih namirnica, pa se može dodavati u supe i razna kuvana jela.
Svež kupus je svakako odličan u obliku salate. Međutim, i dinstani kupus zadržava većinu hranljivih materija. Još je bolji kupus kuvan na pari. Ali, bez obzira kako pripremamo kupus, bilo bi dobro da nabavimo organski, ili bar neprskani. Pošto glavice kupusa ne štiti nikakav spoljni omotač, one su potpuno izložene herbicidima i pesticidima pri prskanju. Pored toga, kupus je poznat po tome što na njega utiče manjak hranljivih materija u zemljištu. Zato je organski gajen kupus uglavnom ipak najhranljiviji, pošto zemljište na organskim farmama ima bogatiji mineralni sastav.
Preuzeto: Zdravahrana.com
