Prema izboru Novinske agencije Beta, deset događaja u protekloj godini su odjeknuli širom planete i izazvali ozbiljne promene, a navodimo ih u nastavku:
- Rat između Rusije i Ukrajine
Svet se 24. februara probudio uz vest da su ruske snage izvršile invaziju na Ukrajinu, a ovaj sukob ni posle deset meseci nije utihnuo. Rusija trenutno pod svojom kontrolom ima četiri oblasti – Luganjsk, Donjeck, Herson i Zaporožje, a njihovu aneksiju proglasila je još 30. septembra. Ovo je izazvalo posledice u vidu davanja Moldaviji i Ukrajini statusa kandidata za članstvo u EU po ubrzanoj proceduri, što predstavlja presedan u istoriji Evropske unije. Sukob je ugrozio svetsku berzu, tržište hrane, a došlo je i do izolacije Rusije, koja postaje meta sve oštrijih sankcija od strane zapadnih zemalja.
- Svetska kriza u snabdevanju energentima i rast inflacije
Kao neposredni ishod sukoba između Rusije i Ukrajine, javila se i globalna energetske kriza, a Rusija je, zbog sankcija, smanjila isporuku gasa ka zemljama EU. Cene gasa dostigle su rekordnu vrednost, kao i nafte. Ova kriza izazvala je i rast inflacije, budući da su rastuće cene gasa povećale izdatke u poljoprivredi, a posledično doprinele i rastu cena hrane.
- Smrt Elizabete II i turbulencije u britanskoj Vladi
Konzervativac Boris Džonson podneo je ostavku u julu mesecu, a njega je na čelu Vlade zamenila Liz Tras. Ni njen mandat nije bio dugog veka, pa se ona upisala u englesku istoriju kao premijerka sa najkraćim stažom – samo 44 dana sedela je u Dauning stritu 10. Liz Tras je, inače, poverenje od britanske kraljice Elizabete II dobila samo dva dana pre upokojenja jedne od najdugovečnijih britanskih vladara. Kraljica Elizabeta umrla je u 96. godini, a na tronu je provela 70 godina.
- Afera „Katargejt“
Pred sam kraj 2022. godine, Eva Kaili, potpredsednica Evropskog parlamenta, uhapšena je sa još nekoliko osumnjičenih, pod optužbom da su se kriminalno organizovali te prali novac i vršili koruptivne radnje. Naime, sumnja se da su od Katara dobijali novac kako bi uticali na odluke EP koje se tiču ove zemlje. Ova afera pokrenula je pitanja transparentnosti, lobiranja, korupcije, ali i morala unutar institucija Evropske unije, pa tako EU sada, pored ukrajinske krize i rastućih ekonomskih problema, ima još jedan izazov pred sobom.
- Reizbor Si Đinpinga
Predsednik Kine, Si Đinping, jesenas je reizabran za genseka Komunističke partije Kine. On je, na 20. po redu Kongresu ove partije eliminisao svoje rivale i dobio treći mandat, čime je i praktično ukinuta praksa ograničenja na dva mandata.
- Italija dobila desno orijentisanu Vladu
Još od kraja Drugog svetskog rata, u Italiji do 2022. godine nije bila na vlasti partija koja zastupa jasne stavove desnice. Ove godine, nakon vanrednih parlamentarnih izbora, Vladu je formirala koalicija okupljena oko Đorđa Melonija i partije „Braća Italije“. U koaliciji su se, osim ove partije, našle i „Liga“ Matea Salvinija, kao i „Napred Italija“ Silvija Berluskonija.
- Iranski protesti
Zbog hapšenja, a kasnije i smrti dvadesetdvogodišnje Mahse Amini, koja je uhapšena zbog optužbe da nije pravilno nosila hidžab, pokrenuti su masovni protesti širom Irana, ali i u celom svetu su ljudi pokazali solidarnost sa ovim činom. Amini je preminula u bolnici, gde je prebačena nakon hapšenja, kada je bila u veoma lošem stanju. Sumnja za njenu smrt pala je na iransku policiju za moral, jer su očevici tvrdili da je Amini pretučena. Zvanični izveštaji govore da je preminula usled problema izazvanih cerebralnom bolešću, iako roditelji tvrde da je Amini bila zdrava. Demonstracije koje su usledile najveće su još od Islamske revolucije, a zbog nereda na ulicama uhapšeno je preko 18 hiljada lica, dok je na smrt osuđeno čak 10 osoba. Širom planete, žene su skinule i zapalile svoje marame i hidžabe u znak solidarnosti sa ženama u Iranu.
- Pravo na abortus više nije zaštićeno Ustavom u SAD
Posle pola veka sudskog presedana „Ro protiv Vejda“, kojim se Ustavom štitilo pravo na abortus, Vrhovni sud SAD-a je prebacio pitanje abortusa u nadležnost saveznih država. Nakon ovog događaja, polovina saveznih država ograničilo je ili potpuno ukinulo pravo na abortus, što je izazvalo neuspeh republikanaca na međuizborima za Kongres. Ova odluka burno je dočekana u javnosti, a imala je i globalnog odjeka, budući da SAD kao velika svetska sila u velikoj meri utiče na politike drugih zemalja.
- Netanjahu ponovo postao premijer Izraela
Najdugotrajniji izraelski premijer, Benjamin Netanjahu, na samom kraju 2022. godine, vratio se na vlast posle nepune dve godine provedene u opozicionim klupama. Mandat mu je poverio Isak Hercog, izraelski predsednik, iako je protiv Netanjahua u toku sudski proces kojim je optužen za korupciju. Netanjahu je, podsetimo, 12 godina zaredom bio premijer, a sve ukupno u premijerskoj fotelji proveo je 15 godina.
- Milijarder Mask kupio društvenu mrežu Tviter
Od aprila do oktobra meseca, Ilon Mask, američki milijarder kupovao je deo po deo kompanije Tviter, a naposletku je Tviter prodat za 44 milijarde dolara. Mask je raspustio rukovodstvo koje je zatekao, a iako je na početku isticao da će Tviter ostati neutralna mreža, tokom međuizbora za Kongres SAD dao je ozbiljnu podršku Republikanskoj stranci. Neposredno pre preuzimanja kompanije Tviter, Mask je izjavio da će se na ovoj platformi negovati sloboda govora, a posle kupovine najavio je osnivanje tela koje će pratiti „umerenost sadržaja“, što bi se moglo protumačiti kao cenzura.
