Ustav Kraljevine Jugoslavije iz 1931. godine, poznatiji pod nazivom Septembarski ustav ili Oktroisani ustav, predstavljao je drugi po redu ustav u istoriji Jugoslavije. Doneo ga je na današnji dan kralj Aleksandar kako bi njime okončao sopstvenu Šestojanuarsku diktaturu. Ustavom su potvrđeni nacionalni unitarizam i centralizam. Narodno jedinstvo i državnu celinu simbolizovao je kralj.
Država je definisana kao nasledna i ustavna monarhija. Odredbom da “ne može biti udruživanja na verskoj ili plemenskoj ili regionalnoj osnovi u partijsko političke svrhe kao i u svrhe fizičkog vaspitanja” suštinski je onemogućeno obnavljanje političkih stranaka. Uvedeno je dvodomno Narodno predstavništvo sastavljeno od Senata i Narodne skupštine. Kralj je imao pravo da imenuje onoliko senatora koliko ih je birano na posrednim izborima.
Uvođenjem Senata kralj je obezbedio kontrolu zakona koji su mogli proći kroz Narodnu skupštinu protiv njegove volje. Zakonodavnu vlast vršili su kralj i Narodno predstavništvo. Kralj je vršio upravnu vlast preko ministara. Imenovao je i razrešavao predsednika i članove vlade koja je bila odgovorna njemu, a ne parlamentu.
OSTALI DOGAĐAJI KOJI SU SE DESILI 3. SEPTEMBRA:
1189 – Ričard I Plantagenet (Richard), poznat kao Ričard Lavljeg srca, krunisan je u Vestminsterskoj opatiji u Londonu za kralja Engleske.
1658 – Umro je engleski državnik i vojskovođa Oliver Kromvel (Cromwell) vođa parlamentarnih snaga u engleskom građanskom ratu. Nakon pobede nad rojalistima, ukinuo je monarhiju i 1653. postao lord-protektor Engleske, Škotske i Irske. Dve godine posle njegove smrti monarhija je obnovljena.
1759 – Iz Portugala je počelo proterivanje rimokatoličkih jezuita.
1783 – Velika Britanija i SAD potpisale su u Parizu mirovni ugovor kojim je završen Američki rat za nezavisnost. Britanija je priznala SAD kao slobodne suverene i nezavisne države. Rat američkih država za nezavisnost počeo je u aprilu 1775. borbama kod Leksingtona i Konkorda.
1791 – Francuska skupština usvojila je ustav kojim je uspostavljena ustavna monarhija.
1806 – Srbi su, u Prvom srpskom ustanku, kod Deligrada pobedili tursku vojsku, a vojvoda Stanoje Glavaš oslobodio je Prokuplje.
1821 – U Beogradu je umro rumelijski beglerbeg i beogradski vezir Marašli Ali-paša. Tokom Drugog srpskog ustanka postigao je sporazum sa ustanicima o prekidu neprijateljstava, a 1815. je sa knezom Milošem Obrenovićem sklopio sporazum prema kome su Srbi dobili ograničenu samoupravu.
1826 – U Moskvi je Nikolaj I Pavlovič Romanov krunisan za cara Rusije.
1869 – Rođen je srpski arheolog Miloje Vasić, profesor Beogradskog univerziteta do 1955, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Na osnovu iskopavanja preistorijskog lokaliteta u Vinči došao je do zaključka da podunavska kultura potiče iz Sredozemlja (Egejska kultura) i prednje Azije, a ne iz nordijskih zemalja.
1877 – Umro je francuski državnik i istoričar Luj Adolf Tjer (Louis Adolphe Thiers), prvi predsednik Treće republike (1871-1873). Kao šef versajske vlade 1871. u krvi je ugušio Parisku komunu (“Krvava nedelja”).
1883 – Umro je ruski pisac Ivan Sergejevič Turgenjev, jedan od najznačajnijih predstavnika ruskog realizma. Prvi je ruski pisac čija su dela prodrla na Zapad gde je bio veoma popularan i imao je veći ugled u francuskim nego u ruskim književnim krugovima (“Očevi i deca”, “Lovčevi zapisi”, “Uoči novih dana”).
1884 – Iz Beograda je krenuo prvi putnički voz na pruzi Beograd-Niš, prvoj u Srbiji. Početak gradnje 21. juna 1881. obeležio je srebrnim budakom knez Milan Obrenović. Ispraćaju voza iskićenog cvećem i srpskim trobojkama, pored velikog broja građana, prisustvovali su ugledni gosti iz Beča, Budimpešte i Pariza. Voz je krenuo u 8.30, a u Niš je stigao u 18.23.
1939 – Dva dana posle nemačkog napada na Poljsku, Velika Britanija i Francuska su objavile rat Nemačkoj.
1939 – Na kružnoj stazi oko Kalemegdana, u Beogradu su održane do tada najveće međunarodne automobilske trke u Jugoslaviji.
1943 – Iskrcavanjem na Siciliju Osme britanske armije pod komandom fildmaršala Bernarda Loa Montgomerija (Law Montgomery), počeo je napad savezničkih trupa na Italiju u Drugom svetskom ratu.
1948 – Umro je Eduard Beneš (Benes), predsednik Čehoslovačke od 1935. do 1938. i od 1946. do 1948, kada je, po dolasku komunista na vlast, dao ostavku. Bio je vođa Narodne stranke i najbliži saradnik prvog predsednika Čehoslovačke Tomaša Gariga Masarika (Tomas Garrigue Masaryk). Tokom Drugog svetskog rata bio je predsednik izbegličke vlade u Londonu.
1969 – Umro je Ho Ši Min (Chi Minh), predsednik Demokratske Republike Vijetnam od njenog proglašenja 1945, jedan od osnivača Komunističke partije Indokine 1930. Tokom Drugog svetskog rata bio je vođa gerilaca u borbi protiv Japana, a potom jedan od lidera otpora protiv kolonijalnih trupa Francuske u Indokini (1946-54).
1976 – Američki vasionski brod bez ljudske posade “Viking 2” spustio se na Mars i počeo da šalje fotografije sa te planete.
1991 – Umro je američki filmski režiser italijanskog porekla Frenk Kapra (Frank Capra), dobitnik tri Oskara za filmove “Dogodilo se jedne noći”, “Gospodin Dids ide u grad” i “Ne možete to poneti sa sobom”.
1992 – Tokom rata u Bosni, italijanski avion sa humanitarnom pomoći za Sarajevo oboren je kod Jasenika, 34 kilometra zapadno od Sarajeva. Poginula su četiri člana posade, a u narednih mesec dana prekinuto je dostavljanje humanitarne pomoći preko sarajevskog aerodroma.
1994 – Rusija i Kina proglasile su završetak međusobnih neprijateljstava i dogovorile se da uklone nuklearne rakete koje su bile usmerene iz jedne zemlje prema drugoj.
1999 – Misija UN na Kosovu suspendovala je jugoslovenski valutni zakon i uspostavila carinsku kontrolu na granici Kosova i Makedonije.
2001 – SAD i Izrael su povukle svoje delegacije sa konferencije UN o rasizmu u Durbanu, u znak protesta zbog pokušaja da se Izrael označi kao rasistička zemlja.
2004 – Najstariji češki zatvorenik, osamdesetogodišnji Karel Hofman (Hofman) oslobođen je daljeg izdržavanja kazne zatvora od četiri godine iz zdravstvenih razloga. On je bio jedini osuđeni Čeh za pomaganje sovjetske okupacije Čehoslovačke 1968.
2004 – Nakon tri dana okončana je talačka kriza u Beslanu, Severna Osetija, tokom koje je poginulo 335 talaca i pripadnika snaga bezbednosti, povređeno 126, od kojih 70 dece. Čečenski pobunjenici oteli su i zatvorili više od hiljadu dece i roditelja koji su prisustvovali proslavi početka školske godine, zauzevši zgradu škole u Beslanu, zahtevajući od ruskih vlasti da oslobode privedene zbog napada na državne institucije u Ingušetiji tokom juna, kao i da povuku svoje trupe iz Čečenije.
2009 – U seriji eksplozija koje su pogodile fabriku municije “Prvi partizan” u Užicu, poginulo sedam a povređeno 14 radnika.
2014 – Japanski premijer Šinzo Abe rekonstruisao je vladu posle 20 meseci na vlasti. Analitičari ocenjuju da se premijer odlučio na taj korak kako bi popravio svoj imidž i popularnost koje su počele da opadaju pošto građani nisu videli konkretne rezultate njegovih obećanja.
2015 – Izraelski parlament usvojio je zakon kojim se novinarima u državnim medijima zabranjuje da uživo u programu iznose svoje stavove. Novinari su kritikovali sporni zakon, ocenjujući da vlada želi da uguši slobodu izražavanja i ućutka one koji se ne slažu s nekim njenim potezima.
