Poznati glumci otvorili su dušu i pristali da nam povere svoju najčuvaniju tajnu.
Velika glumačka scena kako u današnjoj Srbiji, tako i u bivšoj Jugoslaviji, dovela je do toga da mnogi glumci na početku svoje karijere ne biraju uloge već, kako i sami kažu, prihvataju sve i svašta kako bi ih neko primetio. Sada već nama dobro poznata lica za tadašnju Radio TV Reviju iz osamdesetih godina, otvorila su svoju dušu i pristala da povere svoju najčuvaniju tajnu – kada su sami sebe razočarali na sceni ili pred kamerama.
Gorica Popović: “Kad sam bila tvrdoglava”
– Bila je to uloga u filmu “Prkosna delta” koji je režirala Vesna Ljubić iz Sarajeva. Film je sniman u delti Neretve, u divnim predelima. Sve je bilo lepo i prijatno, ali sa rediteljkom nikako nisam mogla da nađem zajednički jezik. Ona je stalno tražila od mene nešto što je bilo potpuno različito od onoga kako sam ja zamislila taj lik. Bila je to glavna uloga, radilo se o devojci koja hoće da napravi tunel da bi sprečila poplave – rekla je Gorica i dodala:
Gorica Popović, Foto: ATA Images
– Rediteljka je bila još neiskusna, a ja mlada i tvrdoglava, pa se nismo volele dok smo radile taj film. Na kraju je od filma ispala lepa slikovnica, a moja uloga bez dubine i višeg smisla. Posle je od filma montirana serija od tri epizode. Volela bih sada to da vidim da se uverim da sam bila u pravu. U svakom slučaju smatram to svojom najgorom ulogom, jer nisam uspela da ostvarim ono što sam želela – izjavila je Gorica.
Danica Maksimović: Bila sam očajna!
– Nema loših uloga, samo ima loših interpretacija. Ipak, meni se jednom desilo da budem očajna zbog uloge koju sam dobila. Kada je Dejan Mijač postavljao “Vrtešku”, Tanja Bošković, Svetlana Knežević, Elizabeta Đorevska i Zlata Numagić su dobile uloge glumica i ljupkih devojaka, a meni je zapalo da budem uličarka. Bila sam strašno nesrećna i to sam rekla Mijaču – rekla je Danica i nastavila:
Danica Maksimović, Foto: A. Nalbantjan
– On je bio zaprepašćen i tvrdio mi da je to svetska uloga. Šta sam mogla, potrudila sam se iz sve snage da ulogu dobro uradim. Bilo je tu svačega, očajanja, suza, depresije. Nikako nisam mogla da pronađem “ličnost” koju je trebalo da igram. Počev od prve scene u kojoj šetam i pušim cigare, čekajući mušterije sve je išlo loše. Nisam umela da držim cigaretu, nisam umela da hodam kako bi trebalo. Užas! Svi su već spremili svoje uloge a ja ni makac. Onda sam krenula od poslednje scene i sve je krenulo nabolje.
Dragan Bjelogrlić, Foto: ATA Images
Dragan Bjelogrlić: Bez dvoumljenja!
– Sve su mi uloge odlične – kratko je odgovorio Bjela.
Tanja Bošković, Foto: Vukica Mikača
Tanja Bošković: U pogrešno vreme!
– Od deset najgorih filmova na svetu, ja sam igrala u devet. Ali ne bih o tome. Moja apsolutno najgora uloga je u “Mandolini”. Niko nikada nije igrao od mene Mandolinu. To je divna uloga, ali nije bilo pravo vreme za mene. Predstava je igrana pedeset puta i ja sam pedeset puta išla na tu predstavu kao na kluk. A od prvog trenutka mi je bilo jasno da igram loše. Ne znam kako je publika primila predstavu, jer sam se stalno trudila da ne gledam u salu, htela sam da se sakrijem u najudaljeniji ćošak. To je, naravno bilo nemoguće, jer Mirandolina sve vreme predstave na sceni. Ipak, moram da kažem da sam mnogo naučila baš kroz nju. Naučila sam da za sve u životu postoji pravo i pogrešno vreme. Samo bi trebalo pratiti svoj unutrašnji sat – izjavila je Tanja.
Ivan Bekjarev: Prava katastrofa!
– U vreme kada sam bio najpopularniji radio-voditelj, postavilo se pitanje naslednika Miće Orlovića, koji je bio legenda u bavljenju voditeljskim poslom na televiziji. Mene su pozvali da asistiram u vođenju tadašnjeg Kviza TV Beograd, koji je bio daleko najgledanija emisija, možda i najgledanija emisija svih vremena. Ja kao najpopularniji radio-voditelj, u životu se nisam tako obrukao kao voditelj Kviza jer sam ušao u emisiju ne poznavajuću TV tehniku, neke TV zakone, ne poznavajući pravila Kviza, jer ga nisam gledao, ili bar igre koje sam vodio – rekao je Ivan i nastavio:
Ivan Bekjarev, Foto: ATA Images
– Uglavnom bila je to jedna velika bruka, poklanjao sam mašine za veš onima koji ih nisu dobili, da bi kandidat sam govorio: “Pa nisam ja dobio, nego kolega…”. Bilo je direktno sve prenošeno i zaista mislim da se u životu nisam tako obrukao. To se dešavalo negde 1972. godine, u međuvremenu sam shvatio zahvaljujući takvim i sličnim greškama, da je televizijsko voditeljstvo prilično različito od radio-voditeljstva. Vrlo brzo sam na učio da vodim TV emisije, pa mi više nije predstavljalo problem. Ali prvi susret sa TV voditeljstvom, bio je prava katastrofa.
Vera Čukić, Foto: Printskrin/Youtube
Vera Čukić: Uzaludni trud!
– Samo jednom mi se, na sreću, da igram ulogu protiv moje volje. Bila sam ubeđena da Žili u “Dentonovoj smrti” nije za mene, ali uprava Pozorišta i reditelj bili su drugačijeg mišljenja. Uložila sam veliki napor, višemesečne probe, trudila sam se da Žili bude zanimljiva i meni i publici, međutim bilo je uzalud. Odahnula sam, moram da priznam, kada je predstava skinuta sa repertoara. Iako kritike, za divno čudo, nisu bile loše već samo uzdržane – izjavila je Vera.
Preuzeto: telegraf.rs
