Dr Eti Bizen, poznati francuski dečji psihijatar, smatra da deca treba da odrastaju normalno, bez predstave o sopstvenoj „veličini“ i superiornosti.
Današnji klinci su najsavršenija bića koja su hodala Zemljom. Suvi genijalci, najlepši, najpametniji, nejspretniji, opasni, sve znaju, rođeni s mobilnim telefonom u rukama, menjaju kanale na televizoru pre prvog rođendana, govore engleski od druge godine, driblaju u fudbalu i one starije, a tek što pevaju, sviraju i briljiraju u matematici… Sve bolji od boljeg, a najbolji su oni dugo željeni i dugo čekani.
I dok roditelji donekle i uspevaju da se drže na zemlji, bakama i dekama to slabo polazi za rukom, pa svoju očaranost unučićima pretvaraju u problem. Jer kad dete jednom ubedite da je u svemu naj i u svemu bolje od drugih, teško će podneti sudar sa realnošću.
Dr Eti Bizen, poznati francuski dečji psihijatar, smatra da deca treba da odrastaju normalno, bez predstave o sopstvenoj „veličini“ i superiornosti jer ona, nažalost, postoji uglavnom samo u kući. Posebno je loše, dodaje ona, kada se na osnovu nerealnih predstava formiraju nerealna očekivanja, što i detetu i odraslima iz njegove okoline može uzrokovati mnogo patnje.
– Ako u kući nemate još jednog šestogodišnjaka koji trenira fudbal, nemojte svog sina ili unuka ubeđivati da je budući Mesi i da samo što nije dobio „Zlatnu loptu“, jer će možda već prvu narednu utakmicu provesti na klupi za rezervne igrače. Šta mislite, kako će se osećati? Da li će mu od toga porasti samopouzdanje? Da li će više verovati treneru koji mu kaže da od njega ima boljih ili vama koji smatrate da je najbolji golgeter koji se rodio? – navodi doktorka Bizen.
Ako ga grdite, dodaje ona, ili ako mu se rugate, uništićete mu samopouzdanje. Njemu su potrebni istina i podrška, a ne kritike i nerealne pohvale. Objasnite mu da svi nekad pobeđujemo, nekad gubimo, nekad smo najbolji, nekad prosečni.
– Isto pravilo važi i za vrtić, za školu, za sva mesta i sve odnose s vršnjacima, jer je izvesno da vaše dete ili unuče nije u svemu najbolje i najsavršenije. Uostalom, da li zaista želite da vaša četvorogodišnjakinja ide kroz život sa stavom „Ja sam najlepša“ i da vaš sedmogodišnjak, samo zato što je pre polaska u školu znao da sabira do 20, tvrdi da je najbolji matematičar u razredu – pita dr Eti Bizen.
Ona naglašava da takva, samoljubiva deca s nerealnom predstavom o sebi često imaju problema s vršnjacima, naročito ako nalete na sebi slične za šta, s obzirom da ih je sve više takvih, postoje realne šanse.
Izvor: Detinjarije
