Your API key has been restricted. You may upgrade your key at https://www.weatherbit.io.
Search
Close this search box.

Dr Gnjatović otkriva: Koliko antitela nam je potrebno da budemo imuni na kovid 19?

Istraživanja Instituta za primenu nuklearne energije otkrivaju koliko antitela obično imaju ljudi koji su preležali kovid 19, a koliko oni koji su se vakcinisali.

Smatra se da je potrebno da osoba ima najmanje 15 jedinica antitela, kako bi se smatrala zaštićenom od korona virusa, a nova istraživanja otkrivaju da antitela traju i do godinu dana.

Istraživanja Instituta za primenu nuklearne energije (INEP) utvdrila je da obično pacijenti koji su imali blažu kliničku sliku imaju manje antitela, dok oni koji su preležali težu formu bolesti imaju veći broj antitela, a oni mogu da traju i do godinu dana, otkrila je za eKliniku dr Marija Gnjatović.

Gnjatić upozorava da su brojne privatne klinike nabavile testove, te da je teško odrediti koji je dobar a koji nije.

Objasnila je koje bi testove trebalo da traže svi oni koji žele da saznaju koliko imaju antitela.

– Kad se radi testiranje praćenja efekta vakcine, važno je da test koji se koristi bude baziran na S ili S i N proteinu. Nikako ne sme da bude samo baziran na N proteinu, jer može da pokaže da osoba nema antitela, a da ih zapravo ima, što daje lažni rezultat – kaže dr Gnjatović.

Zato bi osoba koja želi da se testira trebalo da proveri u laboratoriji, prema kom proteinu taj test određuje antitela.

– Naši testovi u INEP-u su bazirani na S i N proteinu. Detetkuju S proteine, koji se stvaraju posle primanja Fajzerove i ruske Sputnik V vakcine. Detektuje i N protein, koji se stvara nakon imunizacije kineskom Sinopharm vakcinom, jer se u tom slučaju antitela stvaraju i na S i na N proteinu – objasnila je.korona virus, antitela, imunitet

foto-ilustracija: pixabay.com

Ovi testovi se plaćaju, a u INEP-u koštaju 2.000 dinara.  Zato je i važno gde će ih raditi i u kom vremenskom periodu, jer nema potrebe da se previše često rade.

– Minimalna razlika između dva testiranja je mesec i više dana. Antitela se mere takozvanim serološkim testovima, iz uzoraka uzetih iz venske krvi se vadi serum, kao i biohemijske analize, što traje nekoliko sati. Uglavnom, rezultat je gotov istog dana – istakla je.

Osobe sa antitelima možemo da podelimo u tri grupe

Prva grupa od 15-40, druga od 40-60, a treća od 60-120 jedinica.

– Indeks 15 se javlja pri blažoj kliničkoj slici i kod asimptomatskih slučajeva zaraze. Na primer, kod osoba koje su kašljale dva, tri dana, malo im cureo nos, stvaraju se antitela do 40 jedinica i to je prva grupa. Ukoliko neko ima srednje tešku kliničku sliku, to su vrednosti od 40 do 60 jedinica, što je jedan opšti okvir za većinu koji su stvorili antitela, i oni pripadaju drugoj grupi. Pacijenti sa teškom kliničkom slikom od kovid 19 stvorili su antitela od 60 do 120 jedinica i pripadaju trećoj grupi. Naravno, postoje individualne razlike u odnosu na to kako organizam odreaguje – objašnjava dr Gnjatović.

Marija je objasnila da svaka vrednost antitela koja se stvori posle preležanog korona virusa, nešto znači, ali teško je povući crtu i odrediti koja kojiličina je dovoljna za zaštitu.

Kod osoba koji pripadaju prvoj grupi može da dođe do pada nivoa antitela posle nekoliko meseci.

– Samo se kod asimptomatskih slučajeva ponekad dešava da antitela nakon nekoliko meseci nestanu. Međutim, ima različitih reakcija organizma. Imamo slučaj jedne televizijske voditeljke kod koje se razvio indeks 20 i ne menja se već godinu dana.Interesantno je da je ona asimptomatski slučaj i da je razvila malu količinu antitela, koja već godinu dana se ne snižava. Ona je kao i ostali stalno izložena virusu, ali se nije razboljevala. Njen organizam očigledno štiti i taj manji broj antitela – kaže dr Gnjatović.

Nivo antitela posle vakcine

Ne postoji količina antitela za koje se definitinvo može reći da je dovoljna, ali svaka količina antitela iznad 15 jedinica je zaštita od virusa.

– Ono što je mene iznenadilo je da se nakon primljene vakcine dobija odlična zaštita. Antitela su u rangu vrednosti kakvu razvijaju teško oboleli pacijenti od 60 jedinica pa naviše – dodala je.

Da li postoji razlika između imuniteta stečenog prirodnim putem, odnosno nakon preležane bolesti u odnosu na imunitet posle primljene vakcine?

– Sve zavisi od toga koliko je ko stvorio antitela. Ipak, kroz vakcinu se daje određena doza antitela a koliko je dovoljno da se zaštiti od virusa – zaključila je dr Marija Gnjatović.

Preuzeto: telegraf.rs

Tagovi:
Pročitajte još: