Predsednik skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Milovan Drecun izjavio je, povodom poslednje runde dijaloga Beograda i Prištine u Briselu, da se bez spremnosti za postizanje dogovora ne može rešiti nijedan problem i ocenio da su sve drugo jednostrani potezi. “Bez razgovara i bez spremnosti za postizanje dogovora ne može da se reši nijedan problem.
Sve drugo su jednostrani potezi što i vidimo da se dešava od strane privremenih prištinskih institucija na čelu sa (premijerom privremenih prištinskih institucija Albinom) Kurtijem. Nekako izgleda kao da EU uključujući SAD želi da održe privid tog dijaloga, da se ne prekine, da ipak postoji neki kontinuitet, makar on ne donosio nikakve rezultate”, rekao je Drecun za Tanjug.
Drecun smatra da, ako nema napretka u dijalogu, da se postavlja pitanje treba li ga nastaviti u istom formatu. “Ne govorim o tome ko treba da učestvuje već šta da se uradi da bi došlo do napretka. Naš interes je da dijalog ima suštinu, ne samo praznu formu, da se razgovara o problemima sa kojima se suočava srpski narod na KiM, da se zaustavi teror na Srbima, da se zaustave jednostavne mere”, naglasio je Drecun.
Drecun je primetio i da kad postoji politička volja može da se utiče na odluke privremenih vlasti u Prištinu i kao primer naveo uticaj Nemačke da Priština ukine zabranu za ulazak srpske robe na KiM. “Imali smo ovo vezano što se desilo vezano za Berlinski samit gde je Nemačka pokazala da kad postoji politička volja da se od Prištine izdejstvuje drugačije ponašanje, iako je to više pro forme, postoji mogućnost da se ostvari politički pritisak da ona promeni svoje ponašanje”, rekao je Drecun.
Vide se, kaže, i po neki ozbiljni potezi zapada kao upozorenje za Kurtija da ne pokušava da otvori most na Ibru za saobraćaj motornih vozila, jer to predstavlja mogućnost ugrožavanja bezbednosti na tom području i ugrožavanja bezbednosti vojnika Kfora, odnosno NATO-a.
“Nama treba suština, nama treba spremnost Prištine koju Priština ne pokazuje, da mozemo da razgovaramo o ključnim problemima, a jedno od njih je formiranje ZSO. Oni neće da razgovaraju o tome, iako im stiže upozorenje sa zapada. Ako vidite da je moguće da se izvrši pritisak na Kurtija onda ne može niko da me uveri da zapad nije mogao do sada da natera Prištinu da se formira ZSO”, naveo je Drecun.
Drecun kaže da mu se čini, imajući u vidu da je moguće da se izvrši pritisak na Prištinu, da je potpuno racionalan zaključak da i Zapad i Aljbin Kurti koriste ZSO da bi politički mogli da trguju, da vrše pritisak na Beograd.
“I sad smo od prioritetnog pitanja, a to je formiranje Zajednica srpskih opština, došli do toga da prvo Beograd prizna tzv. Kosovo, a onda ćemo da razgovaramo o zajednici. Kad to vidite, tu nema mogućnosti napretka”, istakao je Drecun. Smatra i da bi Evropska unija, da želi da se formira ZSO, naterala Kurtija da organizuje izbore u četiri opštine na severu, dodajući da se iz tog primera može videti da ponašanje Unije nije toliko snažno kada je u pitanju ZSO.
On je takodje ukazao na to da je nedavno na sastanku Poslaničke grupe prijateljstva sa SAD rekao ambasadoru Kristoferu Hilu da se po pitanju AP KiM ne slažu što se tiče statusa i da je po njemu (Drecunu) francusko-nemački predlog sporazuma, koji oni nazivaju osnovnim sporazumom, propao i neuspešan, zato što, kako kaže, taj sporazum izlazi iz statusno-neutralne forme u okviru koje je bio i jeste briselski dijalog.
Prema njegovim rečima, briselski dijalog je bio u statusno-neutralnoj formi, nisu bili razgovori između dve države, a francusko-nemački predlog sporazuma tretira AP KiM kao državu i traži da Beograd se odnosi prema tzv. Kosovo kao prema državi. Kako je naveo, zato smatra da je to osnovni razlog neuspeha, te ukazao da se pred ovu rundu dijaloga insistiralo da se krene sa ozbiljnom primenom tog sporazuma koji po mišljenju Zapada, iako nije potpisan, mora da se ispunjava.
“Ja kad pogledam našu poziciju vidim da je apsolutno nemoguće ispuniti sve tačke tog, uslovno da kažem, sporazuma”, naglasio je Drecun.
Dodao je da smatra da će razvoj događaja na AP KiM zavisiti i od izbora u SAD i da EU i Zapad, mišljenja je, neće odustati od francusko-nemačkog predloga sporazuma. Smatra i da je moguće da se sa dolaskom Donalda Trampa koriguje američka politika, ali ne u smislu povlačenja priznanja KiM, već u nekim aspektima, poput toga da je moguće da se ublaži Kurtijev pritisak na srpski narod i da se natera da krene pute nekih pregovora.
Drecun je ponovio da Srbija želi razgovorom da reši pitanje KiM, ali da je za Srbiju isključena opcija koju Kurti hoće da nametne, a to je priznanje lažne države.
