Poslednji napad u nizu u kom su upotrebljeni dronovi odneo je tri života u Abu Dabiju u ponedeljak.
Prilikom eksplozije rezervoara za gorivo u Abu Dabiju nakon napada dronom u ponedeljak poginule su tri osobe, saopštili su zvaničnici. Nekoliko sati nakon što su jemenski pobunjenici Huti najavili „vojnu operaciju” u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, grupa je preuzela odgovornost za napad i upozorila da bi mogla da gađa više objekata.
Dvojica Indijaca i Pakistanac poginuli su u eksploziji tri cisterne sa benzinom u blizini skladišta naftnog giganta ADNOC, dok je požar takođe izbio u građevinskom području na aerodromu u Abu Dabiju.
Jemenski pobunjenici Huti, koje podržava Iran, najavili su „vojnu operaciju“ u UAE, partneru u jemenskoj provladinoj koaliciji, što bi predstavljalo veliku eskalaciju u sedmogodišnjem ratu.
Grupa koja je povezana sa Iranom preuzela je odgovornost nekoliko sati kasnije, rekavši da je gađala brojne važne i osetljive lokacije i instalacije u Emiratima.
– Oružane snage su izvele uspešnu vojnu operaciju u okviru operacije pod nazivom „Jemenski uragan“ – rekao je portparol vojske Huta Jahja Sari u izjavi emitovanoj na pobunjeničkom TV kanalu Al Masira.
Policija je saopštila da su mali leteći objekti pronađeni na oba mesta, što ukazuje na to da je reč o namernim napadima, koji su, inače, retkost u bogatim UAE, poznatom sigurnom utočištu na nestabilnom Bliskom istoku.
– Preliminarne istrage ukazuju na otkrivanje malih letećih objekata koji su verovatno došli sa dronovima i koji su pali u dve oblasti i izazvali eksploziju i požar – navodi se u saopštenju policije, i dodaje se da je istraga incidenata u toku.
Ujedinjeni Arapski Emirati zapretili su Hutima odmazdom, upozoravajući da UAE zadržavaju pravo da odgovore na terorističke napade i gnusnu kriminalnu eskalaciju, navodi se u saopštenju ministarstva spoljnih poslova.
Susedna Saudijska Arabija i saveznik iz Zaliva, Bahrein, nazvali su eksplozije terorističkim napadima.
Prema rečima Abdula Ilaha Hadžara, savetnika predsednika Vrhovnog političkog saveta Huta u Sani, to je bio hitac upozorenja pobunjenika.
– Poslali smo im jasnu poruku upozorenja tako što smo pogodili mesta koja nisu od velikog strateškog značaja. Ali to je upozorenje. Ako UAE nastave svoje neprijateljstvo prema Jemenu, neće moći u budućnosti da izdrže nadolazeće udare – istakao je on u razgovoru za AFP.
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš osudio je navodni napad dronom i pozvao sve strane da budu maksimalno uzdržane i spreče bilo kakvu eskalaciju, rekao je njegov portparol, istakavši da su napadi na civile i civilnu infrastrukturu zabranjeni međunarodnim humanitarnim pravom.
Korišćeni „dronovi sa minama“
Napadi dronovima odlikuju akcije Huta usmerene ka Saudijskoj Arabiji, saveznici UAE koja predvodi koaliciju koja se bori na strani jemenske vlade u teškom građanskom ratu.
Pobunjenici su ranije pretili da će na meti biti Abu Dabi i Dubai, važni gradovi Emirata, koji su prošle godine otvorili svoju prvu nuklearnu elektranu.
Incident u kom su, prema rečima zvaničnika, korišćeni „dronovi sa minama“, usledio je nakon pojačanih borbi u Jemenu i dogodio se dve nedelje nakon što su pobunjenici zaplenili brod pod zastavom UAE „Rwabee“ i objavili snimke na kojima se na njemu navodno vidi vojna oprema.
UAE su saopštili da je „Rwabee“, čijih 11 članova posade su sada taoci, bio „civilni teretni brod“ i nazvali su otmicu „opasnom eskalacijom” na prometnoj ruti za brodove u Crvenom moru.
Pobunjenici su kasnije odbacili zahtev Saveta bezbednosti UN za hitno oslobađanje broda, rekavši da on ne nosi igračke za decu, već oružje za ekstremiste.
Konflikt u Jemenu bio je katastrofa za milione njegovih građana koji su napustili svoje domove, a mnogi su na ivici gladi u krizi koju UN nazivaju najgorom humanitarnom krizom na svetu.
Ujedinjeni Arapski Emirati pridružili su se koaliciji protiv Huta pre nego što su 2019. godine najavili promenu pravaca.
Provladina milicija Giants Brigade, koju podržavaju Saudijci i UAE, nedavno je zadala značajan udarac pobunjenicima povrativši tri okruga u provinciji Šabva.
Za šta vojska koristi dronove?
Dronovi se sve više koriste u vojne svrhe, ne samo u ratovima, nego i kako bi obavili bezbednosne zadatke i kontrolisali saobraćaj u demilitarizovanim zonama. Oni su takođe moćan alat u borbi protiv šumskih požara.
Ipak, vojni dronovi najčešće se koriste za nadzor, prikupljanje obaveštajnih podataka i praćenje i prijavljivanje prebrzih vozača na auto-putevima.
Međutim, u poslednje vreme sve je veći broj izveštaja o dronovima koji se koriste za bombaške napade i koji sa sobom nose eksplozivne naprave koje ispuštaju iz vazduha ili pri padu sa njima bivaju i sami razneseni.
Sjedinjene Američke Države priznale su da je u napadu bespilotnih letelica u Kabulu nekoliko dana pre vojnog povlačenja savezničkih snaga iz Avganistana poginulo 10 nevinih ljudi, što je greška koja je prošla nekažnjeno, a Amerikanci su, svesni sve veće opasnosti koju dronovi predstavljaju, već doneli odluku da otklone sve pravne prepreke u borbi protiv bespilotnih letelica.
Pentagon je u julu izdao nalog američkim snagama u kom je naveo da vojne baze sada imaju puna zakonska prava da obaraju privatne ili komercijalne dronove za koje se smatra da predstavljaju pretnju. Lokalne zajednice su tada obaveštene da bi svaki sistem bespilotne letelice koji upada u vojni vazdušni prostor mogao biti zaplenjen ili uništen.
Kako su vesti o novim pravilima dospele u javnost, politika Kraljevske mornarice Ujedinjenog Kraljevstva postala je predmet ispitivanja kada je fotograf amater uspeo da spusti svoj dron na potpuno novi nosač aviona „Kraljica Elizabeta“ u Škotskoj.
Bespilotne letelice u više navrata koristile su snage Islamske države u Siriji i Iraku. Čak su se pojavili i video-snimci na kojima se vidi da je letelica naknadno opremljena granatama za uništavanje oklopnih vozila odozgo ili improvizovanim minama.
Dronovi se takođe sve više koriste na Bliskom istoku, posebno u Iraku i Siriji, od strane SAD za izvršenje ciljanih atentata. Iranski general Kasem Sulejmani, najmoćnija figura u Iranu posle njegovog vrhovnog vođe, ubijen je 2020. u napadu američke bespilotne letelice u Iraku, a predsednik Venecuele Nikolas Maduro je 2018. takođe tvrdio da je preživeo pokušaj atentata koji je uključivao dronove sa eksplozivom.
Čak i nenaoružani dronovi predstavljaju značajnu pretnju, jer omogućavaju protivniku da koristi snimke teritorije za koordinaciju budućeg napada.
Kako se brani od napada bespilotnih letelica?
Nekoliko privatnih odbrambenih kompanija je tokom godina počelo da nudi gotovu tehnologiju za borbu protiv neprijateljskih bespilotnih letelica. Kompanije, pretežno iz Izraela, SAD, pa čak i Kine, razvile su sisteme protiv dronova koristeći postojeće tehnologije kao što su radari, ometači frekvencija, optički i termalni senzori itd.
Neki sistemi jednostavno prate i upozoravaju na prisustvo drona, dok su drugi opremljeni balistikom, pa čak i laserima.
Ipak, uspostavljanje samo jedne protivmere je rizično, jer mnoge od dostupnih opcija imaju nedostatke, u zavisnosti od okruženja u kom se primenjuju. Zato će mnoge oružane snage najverovatnije istraživati slojevite odbrambene štitove, uzimajući u obzir mnoge moguće propuste.
Možda je najočiglednije i najpogodnije tehnološko rešenje na tržištu obaranje drona iz vazduha drugim letećim objektom, što je, u stvari, ekvivalent konvencionalnoj protivvazdušnoj i protivraketnoj odbrani.
Jedna od vodećih opcija u borbi protiv dronova jeste „SkyWall100“, sistem kompanije „OpenWorks Engineering“. Uređaj je prenosivi lanser koji ispaljuje mrežu od 10 kilograma kako bi se dron fizički uhvatio pre nego što se padobranom spusti nazad na zemlju. Iako je kratakog dometa, prednost ovog pristupa je u tome što bi zaplena bespilotne letelice netaknuta mogla da omogući forenzičku analizu podataka o avionu, potencijalno nudeći vitalne obaveštajne podatke.
Problematično je to što vojni objekti nisu uvek izolovani, pa često postoji rizik da bi uništavanje dronova moglo da povredi ljude na zemlji, posebno ako su ti dronovi opremljeni eksplozivom ili drugim opasnim materijalom.
Zbog toga postoje i vojni hakeri koji prekidaju vezu između inicijalnog pilota i drona i preuzimaju kontrolu nad letelicom, a zatim je prizemljuju ili vraćaju u pravcu u kom je došla.
Laseri postaju najpoželjnija opcija, ali oružje usmerene energije i dalje je eksperimentalno sa operativnog stanovišta, a nedostaci uključuju nemogućnost ograničavanja udaljenosti metka i opšte bezbednosne rizike za operatere.
Korišćenje drugih bespilotnih letelica za suprotstavljanje dronovima čini se kao prirodni korak i nekoliko organizacija prihvatilo je ovaj pristup.
Dok neki koriste elektronske protivmere, francuska kompanija „Malou Tech“” razvila je Drone Interceptor MP200, koristeći mnogo jednostavniji koncept za povezivanje na mrežu pre nego što dron poleti direktno na put mete.
Koji su postojeći sistemi protiv dronova?
„Rafael“, odbrambena kompanija koja stoji iza čuvenog izraelskog protivraketnog sistema „Gvozdene kupole“, takođe je razvila i takozvanu Dron kupolu. Poput „Gvozdene kupole“, koja identifikuje i presreće dolazeće rakete, „Dron kupola“ otkriva i presreće dronove.
Pored statičkih radara, radiofrekventnih senzora i kamera koje nude „pokrivenost od 360 stepeni“, „Dron kupola“ takođe može da ometa komande koje se šalju neprijateljskom dronu i blokira vizuelne prikaze, ako postoje, koji se prenose nazad do operatera. Njegov vrhunski domet je, međutim, preciznost sa kojom može da ispaljuje laserske zrake velike snage s ciljem da obori mete.
Jedan od promotivnih video-snimaka kompanije tvrdi da je bezbedan za raspoređivanje u civilnim područjima jer se „laserski zrak nikada ne oslobađa osim ako nije 100 odsto fiksiran na metu“. „Rafael”, kao i većina drugih kompanija, kaže da njegova tehnologija radi u svim vremenskim uslovima i noću.
„Fortem Technologies” sa sedištem u SAD takođe radi na sličan način, ali koristi presretač dronova, prikladno nazvan „DroneHunter“ („Lovac dronova“), za praćenje i hvatanje neprijateljskih dronova. „DroneHunter“ ispaljuje mrežu u obliku paukove mreže koja hvata mete u vazduhu i vuče ih na zemlju.
Pored redovnog otkrivanja i nadzora, „DroneShield“, australijska javna kompanija, nudi i prenosivo rešenje u obliku pištolja za dron koji se može koristiti za usmeravanje i „pucanje“. Kompanijski „DroneGun Tactical” i „DroneGun MKIII” učestvuju u ometanju radio-frekvencija, čime se remeti video-prenos neprijateljskog drona, a on se primorava da sleti ili da se vrati operateru.
Preuzeto: 24sedam
Foto: Pixabay
