Recikleri bi naredne godine mogli da računaju na državne subvencije od ukupno tri i po milijarde dinara.
Predlogom budžeta za sledeću godinu resoru zaštite životne sredine predviđeno je 27 odsto više novca. Sav “višak” će biti usmeren u budžetski fond, pa će on zapravo biti veći 45 procenata.
Srbija, baš kao i ostale zemlje sveta, pokušava da se okrene cirkularnoj ekonomiji, čiji je princip korišćenje resursa tako da se otpad eliminiše.
Ukoliko bi ovaj zaokret zaživeo, samo u sektoru plastične ambalaže otvorilo bi se 2.000 novih radnih mesta i stvorilo blizu 160 miliona evra bruto dodate vrednosti.
Ovi podaci su se čuli na konferenciji “Upravljanje otpadom u kontekstu klimatskih promena”, u organizaciji GIZ i Ministarstva zaštite životne sredine.
– Najveće povećanje ćemo imati u podsticajima za reciklažnu industriju. Godinama recikleri, naročito oni koji se bave opasnim otpadom, mogu da prikupe više nego što rade, ali država nema novca da ih podrži. Ako hoćemo da se očisti država, moramo da im pomognemo. I to je pitanje cirkularne ekonomije. Prvo moramo da sakupimo otpad, pa da vidimo kako će se iskoristiti – rekao je ministar zaštite životne sredine Goran Trivan.
Srbija priprema i nova rešenja kroz Zakon o upravljanju otpadom.
Foto: Profimedia/ilustracija
– Zakonom ćemo pitanje plastičnih kesa spustiti na lokalni nivo. Oni snose odgovornost za upravljanje životnom sredinom. Posvetićemo pažnju farmaceutskom otpadu. Preduzeća koja se bave otpadom, a ogreše se o propise, neće moći da ponovo dobiju dozvolu da se bave tim poslom – ističe Trivan.
Analize pokazuju da se u Srbiji, u sektoru plastične ambalaže, godišnje generiše 16 kilograma otpada po stanovniku. Od toga se reciklira svega 22 odsto.
U EU se generiše čak 32 kilograma po stanovniku, ali se reciklira 43 procenta.
Kada je reč o otpadu hrane u Srbiji, svega jedan odsto se ponovo koristi na hranu za životinje, biogas, kompost, donacije bankama hrane.
Preuzeto: Srbija Danas
