Država će poljoprivrednicima, mlađim od 40 godina, uskoro ponuditi kredite za kupovinu oranica na 20 godina uz kamatu od dva odsto.
Maksimalni iznos pozajmice biće između 50.000 do 60.000 evra, učešće neće biti obavezno, a garancija će biti hipoteka na kupljenu parcelu. Precizni uslovi biće definisani narednih dana, a vrlo brzo nakon toga u resornom ministarstvu očekuju i prve odobrene kredite.
– Prioritet će imati mladi poljoprivrednici, a ako bude viška novca, moći će da konkurišu i ostali – rekao je resorni ministar Branislav Nedimović. Na ovaj način, kako dodaje, poljoprivrednici će moći da kupe zemljište samo u privatnoj svojini. Posle izmena zakona o zemljištu, isti aranžman mogao bi da bude ponuđen i za kupovinu državnih organica.
Na osnovu dosadašnjih iskustava poljoprivrednika, kao i stanja na tržištu, može se zaključiti koje kulture je najisplativije gajiti i kada treba očekivati prvu zaradu.
Jagode
Sadnja jagoda donosi zaradu već prve godine, a početna ulaganja se brzo vraćaju sa trostruko većim prihodima.
Za početnike je uvek savet da ne idu na veće parcele, jer je jedan hektar u prvoj godini već ozbiljan zalogaj.
Da bi opremili jedan jagodnjak od pola hektara od navodnjavanja kap po kap, preko plastenika i mlač folija, do sadnica i đubriva, za pola ara vam treba oko 6.000 evra. No već prve godine možete da imate pun rod, nekih 12-15 tona, i ako vam otkupna cena nije ispod jedan evro, zaradićete od 10.000 do 13.000 evra. Već druge godine ulaganja u jedan jagodnjak od pola hektara padaju na oko 2.000 evra.
Lešnik
Poslednjih godina lešnik je doživeo ekspanziju na našem tržištu, sve je više zasada, a prema mišljenju stručnjaka, to je i dalje najisplativije voće na našim prostorima.
– Kada zasadite hektar lešnika, da biste dočekali pun rod potrebno je od pet do deset godina. Iako deluje mnogo vremena, to se višestruko isplati, jer kilogram lešnika na tržištu ne košta ispod hiljadu dinara – objašnjava Milovan Veličković, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu i dodaje da je lešnik naročito zahvalan za održavanje, pošto nije neophodno mnogo novca, zaštita je manja, pa je i potrošnja mala.
Sa hektara lešnika možete dobiti oko tonu do tonu i po lešnika, a otkupna cena je od 500 do 800 dinara, pa se trud i više nego isplati.
Orah
Godišnje se u Srbiji proizvede dvadesetak hiljada tona oraha, ali to nije ni deo onoga što bi moglo da se obere kada bismo imali više zasada, s obzirom na to da naša zemlja ima povoljne agroekološke uslove za proizvodnju tog voća.
Kalemljene sorte prvi rod donose tek u trećoj godini i to je uglavnom jedan plod. Za deset kilograma po stablu potrebno je čekati deset godina.
Investicija počinje da se isplaćuje nakon desete godine od sadnje, a u 15. godini može se očekivati dvadesetak kilograma oraha, što, prema rečima stručnjaka, znači godišnju zaradu od 20.000 evra po hektaru zasada.
Krastavci kornišoni
Početno ulaganje na 10 ari je 750 evra i ono podrazumeva sadni materijal, pesticide, žice za vezivanje, navodnjavanje, kolje.
Procena je da na 10 ari prinos bude šest i po tona, moguće i sedam–osam tona, a zarada je između 2.000 do 2.400 evra.
Za one koji bi ovo radili kao porodični posao nisu preporučljive velike površine jer iziskuju radnike, samim tim i veće troškove. Ako se proizvodnja svede na manje zasade koje mogu da oberu članovi domaćinstva, tu zarada može biti više nego zadovoljavajuća.
Višnja
Bez obzira na početna ulaganja, višnja je i dalje isplativa voćka, jer je nema mnogo u Srbiji, a rod je oko 15 tona po hektaru.
Početna ulaganja za hektar višnje su od 10 do 15.000 evra, ako se voćar odluči za savremenu tehnologiju uzgajanja, što je u današnje vreme prioritet – navodi Veličković i dodaje da je naročito zahvalna jer se radi o jednokratnoj berbi, za razliku od maline. Cena joj raste tokom berbe, pa se svakako vrlo isplati i ima široku namenu.
Dunja
Slično kao i višnja, početna ulaganja za hektar su od 10 do 15.000 evra, što je mnogo manje nego za jabuku koja zahteva i 50.000 evra početnih ulaganja, a mnogo manje se isplati.
“Da bi dunja, kao i višnja doživele pun rod potrebno je oko pet godina, a najveća isplativost sa dunjom dolazi od proizvodnje kvalitetne rakije – ističe Veličković koji dodaje da kada se kaže kvalitetna rakija misli se na na onu koja se može prodavati po minimalnoj ceni od 1.000 dinara, nikako manje.
Trešnja
Trešnja zahteva nešto veća početna ulaganja, oko 60.000 evra za hektar, ako je reč o savremenom zasadu.
“Međutim, cena trešnje je uvek visoka, ne ide ispod 100 dinara, a prvi prihod možete dobiti već nakon pet godina – navodi Veličković i dodaje da ulaganja najviše odlaze na zaštitu, protivgradne mreže, koje su neophodne, jer je reč o krhkom rodu.
Borovnica
Borovnica ima stabilnu cenu, sa normalnim prosečnim prinosom mesečno po hektaru može da se zaradi oko 5.000 evra, ali uzgoj ove voćke nije jednostavan.
Borovnica je doživela bum, jer joj je već dve godine cena oko 720 dinara za kilogram, međutim, početna ulaganja nisu mala i kreću se od 30 do 50.000 evra po hektaru, a najveći deo odlazi na protivgradnu mrežu koja je neophodna i košta oko 17.000 evra.
Foto: Profimedia
Izvor: SrbijaDanas
