Visina zarade zavisiće i od nivoa studija.
Jeftina radna snaga ili dobro plaćena praksa. Ova dilema postoji otkako je dualno obrazovanje uvedeno u srednje škole u Srbiji, a đaci počeli da obavljaju plaćenu praksu kod poslodavca.
Dualno se, najprostije, može opisati ovako: pored učenja, pola radnog vremena provodi se kod poslodavca i za to se dobija srazmerna zarada. Zbog usklađivanja propisa sa EU, Srbija dualne programe sada uvodi i na fakultete. Predlog Zakona o dualnom modelu u visokom obrazovanju je u skupštinskoj proceduri i prema njemu, to će izgledati ovako.
Studenti će raditi najmanje 450 sati tokom cele školske godine. To bi otprilike značilo da pet meseci svakog radnog dana provode po četiri sata (pola radnog vremena) na poslu.
Njihova zarada kretaće se od 30 do 70 odsto od plate koja se inače prima na tom radnom mestu.Na primer, student psihologije koji bude radio na mestu za koji je predviđena plata od 45.000 dinara, primaće najmanje 13.500 dinara mesečno, a najviše 31.500 dinara.
Naknada za učenje kroz rad isplaćuje se jednom mesečno, najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec – navodi se u predlogu Zakona.
Plata za studenta određivaće se i prema njegovom nivou obrazovanja. Zato je verovatnije da će minimalnih 30 odsto dobijati oni na prvoj godini studija, a 70 odsto oni koji su na trećoj ili četvrtoj godini.
Poslodavac će biti obavezan da pokrije i ove troškove:
– sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu
– naknadu prevoza, najviše u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ukoliko poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz
– naknadu troškova ishrane
– osiguranje za slučaj povrede tokom učenja kroz rad kod poslodavca, ukoliko je takvo osiguranje predviđeno za zaposlene kod tog poslodavca.
Zanimljivo je da poslodavac, kako Zakon predviđa, studentu može da plati i smeštaj u studentskom domu i menzu, ali to nije u obavezi da učini.
Nije tajna i da studentima u Srbiji nedostaje više prakse, ali se ovde postavlja pitanje da li će za rad koji budu obavljali, a koji će sigurno biti više od puke prakse, biti dovoljno plaćeni. Postoji strah da bi, i pored ugovora koji će poslodavci sklopiti sa studentom, odnosno fakultetom, firme možda zloupotrebiti ovakav model da dobiju jeftinu radnu snagu.
Inače, anketa koja je sprovedena anonimno među studentima Univerziteta u Beogradu, pokazala je da više od 90 odsto studenata nije bilo zadovoljno praksom tokom studija, a značajan procenat njih uopšte nije imao nikakvog praktičnog rada.
Foto: profimedia, pixabay
Izvor: republika.rs
