To se najčešće dešava između 14 i 16 meseca, najveći broj dece prohoda u tom period, manji broj nešto ranije ili kasnije.
Zbog neznanja ili nestrpljenja neki roditelji stavljaju dete u dubak da bi što pre naučilo da hoda, što samo uspori I omete normalan motorni razvoj deteta. U dupku dete nepravilno hoda oslanjajući se vrhovima prstiju o podlogu i na taj način formira pogrešnu šemu hoda. Nekada se dešava da se pojave deformiteti stopala I kičme zbog boravka u dupku jer detetovi mišići nisu spremni za uspravan položaj. Uz to nema priliku da uvežbava ravnotežu kao I zaštitne reakcije pri padu što će se kasnije odraziti na nespretnost u hodu I padanje bez opružanja ruku kako bi se zaštitila glava.
Dete će prohodati kada bude dovoljno zrelo i uvežbalo sve neophodne elemente samostalnog hoda. Naučiće da se uspravljanje iz klečećeg položaja uz nameštaj, da hoda uz pridržavanje najpre obema rukama a onda jednom. Kretaće se bočno, noga do noge prebacujući težinu, pa tek onda noga ispred noge. A kad god u međuvremenu poželi da stigne do nečega uradiće to puzeći što mu daje potpunu samostalnost u kretanju.
Sve ovo traje po nekoliko meseci I svako dete ima svoj ritam sazrevanja. Ako dete vodite za ruku pre nego što je dobro savladalo hod ometate uspostavljanje stabilnosti. Još gore je ako ga držite za obe ruke visoko iznad glave kada mu dovodite ramena položaj u kome se preterano istežu ligament što destabilizuje zglobove. Zbog nedovoljne zrelosti kostiju pod detetovom težinom mogu da nastanu deformiteti kolena I stopala.
Prerano postavljanje na noge je beskorisno i štetno. Stavljanjem u dubak i slične sprave lišavamo dete neophodnih iskustava koja ga pripremaju za samostalan hod.
Preuzeto: Mojpedijatar.co.rs
