Ljudi koji imaju duhovna iskustva nesebičnosti (prevazilaženja granica svoga „ja“) su u psihološkom smislu zdraviji, pogotovo ako imaju pozitivna verovanja da postoji Bog ili viša sila koja ih voli, smatraju istraživači Univerziteta Misuri.
Naučnici veruju da sva duhovna iskustva imaju osnovu u umu. Nedavno su neuropsiholozi Univerziteta Misuri otkrili da duhovna iskustva, koja su povezana sa nesebičnošću (prevazilaženjem granica svoga “ja”), podrazumevaju smanjenu aktivnost desnog temenog režnja mozga.
Ovo proučavanje je prvo koje je koristilo osobe sa traumatskim oštećenjima mozga kako bi utvrdilo tu vezu. Istraživači kažu, na osnovu ovog proučavanja, da zahvaljujući tome šro je utvrđeno da postoji neurofiziološka veza, može da se pouzdano tvrdi da ljudi koji se bave raznim disciplinama – uključujući mirovne studije, zdravstvenu negu ili religiju – mogu da nauče razne načine da postanu nesebični (prevaziđu ograničenja svoga “ja), da dožive transcedentnu dimenziju i da pomognu sebi i drugima.
Zajednički osnov različitih iskustava
Pored još jednog nedavnog proučavanja budističkih meditanata i franjevačkih časnih sestara, i ova studija Univerziteta Misuri ukazuje da svaki pojedinac, bez obzira na kulturu ili religiju, doživljava iste neuropsihološke funkcije tokom duhovnih iskustava, kao što je na primer transcendencija. Transcedencija (prevazilaženje pojavnog), osećaj sveopšteg jedinstva i umanjen osećaj “sebe” predstavljaju osnovno načelo svih glavnih religija. Meditacija i molitva su glavna sredstva pomoću kojih se postiže takva duhovna transcendencija.
“Mozak funkcioniše na određeni način tokom duhovnih iskustava”, izjavio je Brik Džonston, profesor zdravstvene psihologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta Misuri. “Proučavali smo ljude sa povredama mozga i otkrili da osobe sa povredama desnog temenog režnja saopštavaju da imaju viši nivo duhovnih iskustava, kao što je npr. transcedentnost”.
Nesebičnost se uči
Po rečima istraživača, ova karika je važna, jer ona znači da se nesebičnost može naučiti smanjivanjem aktivnosti u tom delu mozga. Oni smatraju da se to može učiniti pomoću svesnog napora, kao što su to molitva ili meditacija. Ljudi koji imaju takva duhovna iskustva nesebičnosti su u psihološkom smislu zdraviji, pogotovo ako imaju pozitivna verovanja da postoji Bog ili viša sila koja ih voli, smatraju istraživači.
“Ovo istraživanje takođe postavlja pitanja koja se tiču uticaja neuroloških faktora u odnosu na kulturne faktore prilikom duhovnih iskustava”, rekao je dr Džonston. “Izgleda da ljudi koji smanje funkcionisanje desnog temenog režnja stiču sposobnost da se povežu sa stvarima koje ih prevazilaze, kao što su transcendentna iskustva. Ovo se može postići praksama koje su uobičajene u određenim kulturama, kao što su intenzivna molitva i meditacija, ili ukoliko je neka povreda omela funkcionisanje desnog temenog režnja. Bilo kako bilo, naše proučavanje ukazuje da je “nesebičnost” neurofiziološki osnov duhovnih iskustava”.
Doživljaj “više stvarnosti” je kod svih ljudi prilično sličan
Po rečima istraživača, iako se njihovo istraživanje se fokusiralo na lično iskustvo duhovne transcendencije, ono ne umanjuje ni na koji način važnost religioznih ili ličnih verovanja, niti smatra da su duhovna iskustva povezana isključivo sa neurofiziološkom aktivnošću mozga. Ipak, izjavio je vođa istraživanja, važno je da se napomene da iako se može reći da razni pojedinci doživljavaju Boga ili “višu silu” na mnogo različitih načina, izgleda da svi ljudi, iz svih religija, doživljavaju povezanost sa njima na prilično sličan način.
Preuzeto: Zdravahrana.com
