Marija Eva Duarte rođena je 7. maja 1919. godine u Los Toldosu, kao jedno od petoro vanbračne dece, koju je njen otac Huan Duarte imao sa njenom majkom. Porodica Marije Eve živela je u teškom obliku siromaštva. Osim toga, žig da su nepriznata, sva Huanova deca, uključujući Evu, nosila su do kraja života. U pratnji majke, petnaestogodišnja Eva dolazi u Buenos Ajres, samo sa jednim koferom.
Želela je i maštala da se oproba u glumačkim vodama, a zanat je počela da uči na jednoj lokalnoj radio-stanici, gde je prihvatala i najmanje poslove kako bi se dokazala. Jedno vreme, čak, oprobavala se i u manekenskim poslovima, snimajući i fotografišući se oskudno odevena. Ipak, Eva svojih pet minuta slave dočekuje nakon poznanstva sa Huanom Peronom 1944. godine. Iako je već tada dobro zarađivala i mogla sebi da priušti život na visokoj nozi, ovo poznanstvo vinuće je u zvezde. Udovac, dvostruko stariji od nje, tada čelni čovek Ministarstva vojske i rada, sreće je na humanitarnoj zabavi i njen život se vrtoglavo menja.
Nakon ovog poznanstva, ona dobija prvu glavnu ulogu u filmu, a tada menja i svoj imidž – od nežne brinete postaje plavuša širokog osmeha i taj stil neće promeniti do kraja života.
Eva se, osim u umetničkim vodama, odlično snalazila i u političkim. Naime, nakon što je dobila svoju autorsku radio-emisiju „Ka boljem sutra“, ona postaje vatreni zagovornik politike generala Huana Perona, a njegovu politiku je prijemčivim stilom i rečnikom veoma uspešno približila radničkoj klasi.
Kada je 1945. godine general Peron postao potpredsednik Argentine, vojska se pobunila – Evu su proglasili prostitutkom, ženom koja je generala „ščepala“ iz interesa i zbog ambicioznosti, a ne iz ljubavi. Bio je prinuđen da posle samo nekoliko meseci da ostavku, a naposletku je završio i iza rešetaka. Oslobođen je nakon nepunih deset dana, posle masovnih demonstracija koje je pokrenula njegova „Evita“.
Iduće godine general Peron postaje predsednik Argentine, a argentinski list „Demokratija“ postaje peronističko glasilo. U ovom listu Evita je proglašena najglamuroznijom prvom damom na svetu, što nije bilo daleko od istine. Njeni savremenici poredili su je sa Kleopatrom, a pojedinci su tvrdili da je Evita žena koja je posle Kleopatre imala najviše nakita od svih žena u istoriji.
Već 1947. godine na proputovanju kroz Evropu pokazalo se da se mit o Eviti proširio svuda. Negde je dočekana veoma srdačno, a negde su je uz pokliče nazivali pogrdnim imenima.
Po kuloarima su išle razne priče: od one da je bila ljubavnica grčkog milionera Onazisa, do kontroverznih vesti da joj je upravo on osnovao Fondaciju, te da je Eva putem iznude dobijala donacije, koje je kasnije bračni par Peron prebacivao u švajcarske banke.
Ipak, pored svih kontroverzi koje su je pratile, Evita je učinila izuzetno važne stvari za položaj žena u Argentini. Naime, igrala je jednu od ključnih uloga u borbi za prava žena, a u vreme njenog političkog angažmana Argentinke su dobile puno glasačko pravo. Zbog toga ne treba da čudi ni to što je danas razni analitičari širom sveta nazivaju „ženskim Če Gevarom“.
Tokom predizbornih aktivnosti 1950. godine, kada se Peron spremao za drugi mandat, a nju gurao da bude kandidatkinja za potpredsednicu, naglo se razbolela. Ustanovljeno je da ima rak materice. Ubrzo je bila podvrgnuta hemoterapiji, u čemu je ustvari bila i pionirka – prva žena na kojoj je ova terapija ikada isprobana. Umrla je 24. jula, sa samo 33 godine. Dva meseca pred smrt, proglašena je duhovnim vođom nacije. Njeni savremenici tvrdili su da je više puta istakla kako bi volela da bude upamćena kao „žena istorije“. Zasigurno, to je i ostvarila.
