Britanski premijer Boris Džonson i njegovi ministri dali su u parlamentu u poslednje dve godine desetine lažnih izjava usred „krize poštenja“, prenosi Independent.
Premijer nije uneo nijednu ispravku u zvaničnu evidenciju Donjeg doma, uprkos tome što mu je dato upozorenje od strane statističkog nadzornika i što su na njegove netačne izjave ukazivali opozicioni poslanici i proverači činjenica.
Laburisti su optužili vladu da ne poštuje javnost sa “nizom laži i neistina”, dok je bivši generalni tužilac konzervativaca Dominik Griv rekao da brojke ukazuju na “nepoštovanje dobrog upravljanja i istine”.
17 lažnih izjava koje se pripisuju Džonsonu nakon istrage koju je sproveo Independent, u saradnji sa Ful Fektom, uključuju tvrdnje u vezi sa zabavama u Dauning Stritu, izbeglicama, kovidom, stopama kriminala i ekonomijom.
Angela Rejner, zamenica lidera laburista, rekla je da premijer “degradira svoj položaj”.
– Ovaj niz laži i neistina pokazuje potpuni nedostatak poštovanja prema javnosti ove konzervativne vlade i njenih ministara – rekla je ona za Independent.
Ministarski kodeks je apsolutno jasan da greške treba ispraviti što je pre moguće, a namerno dovođenje parlamenta u zabludu treba da znači ostavku.
– Ali ministri umesto toga slede premijera, koji nema problema sa ponavljanjem neistina i teorija zavere.
Sve se više poziva na novi sistem koji bi osigurao da se lažne izjave mogu osporiti u parlamentu, a da poslanici ne prekrše pravilo koje im zabranjuje da jedni druge optužuju za laž.
– Svaki put kada gospodin Džonson i njegovi ministri slažu u parlament to je samo još jedan udarac poverenju ljudi u njegov brod koji tone – oni koji misle da javnost mora da odgovara – kaže Lider liberalnih demokrata Ed Dejvi.
– Jasno je da je Džonson već izgubio poverenje nacije. Najmanje što sada treba da uradimo je da možemo da pozovemo na odgovornost njegovo ponašanje koje liči na Trampovo .
On je rekao da treba preduzeti “ozbiljne akcije kako bi se sprečilo da ministri govore velike neistine” i pozvao da se poslanicima dozvoli da pokažu gde je premijer dao “problematične izjave”, bez rizika da budu izbačeni iz Donjeg doma .
U februaru, Džonson je dao svoje prvo „pojašnjenje“ u okviru odvojenog procesa koji je uključivao pisanu izjavu, nakon što je tvrdio da se Roman Abramovič „suoči sa sankcijama“ kao deo obračuna sa ruskim oligarsima u trenutku kada nije kažnjen.
Među lažnim izjavama premijera bila je i njegova tvrdnja od 31. januara da je lider opozicije i nekadašnji tužilac ser Keir Starmer „najveći deo svog vremena proveo goneći novinare i propustio da krivično goni (pedofila) Džimija Sevila”, misleći na prethodnu ulogu lidera laburista kao direktora javnog tužilaštva.
Uvredu, koju su kasnije ponovili demonstranti koji su napali vođu laburista u Vestminsteru, Džonson nije povukao uprkos činjenici da ser Kir nije doneo odluku o Savileu.
Tokom iste parlamentarne debate 31. januara, premijer je tvrdio da je vlada “smanjila kriminal za 14 odsto”.
Ukorio ga je ser Dejvid Norgrouv, predsednik Statističke uprave Ujedinjenog Kraljevstva, koji je rekao da je ta cifra „tačna samo ako se isključe prevare i zloupotreba računara“, dok je stopa kriminala uključujući ove kategorije porasla za 14 odsto.
Ostali ministri koji su davali lažne izjave u parlamentu u istom periodu uključuju Meta Hancocka u vreme kada je bio ministar zdravlja, sekretara unutrašnjih poslova Priti Patel, državnog tužioca Suella Braverman i sekretarku za kulturu Nadin Dorries.
Dominik Griv, bivši poslanik konzervativaca koji je obavljao dužnost državnog tužioca između 2010. i 2014. godine, rekao je: „Duga lista neistinitih izjava u parlamentu i propust da se one isprave kako to zahtevaju pravila Donjeg doma i ministarski kodeks, trebalo bi da biti od velike brige za sve koji veruju u potrebu za integritetom vlade. To označava veliko odstupanje od prethodne prakse i ukazuje na zanemarivanje i dobrog upravljanja i istine.”
Sve više poziva na promene koje bi primorale ministre da ispravljaju lažne izjave – proces koji se trenutno oslanja na dobrovoljno podnošenje pisama Hansardovom parlamentarnom izveštaju.
U istom periodu od izbora 2019, Hansard je zabeležio 75 ministarskih ispravki – ali nijednu od premijera.
Većina su bile manje činjenične greške, kao što je ministar odbrane Ben Volas pogrešno nazvao ime projektila, a sekretar za transport Grent Šeps rekao je da je 11, a ne 10 klimatskih aktivista zatvoreno nakon blokiranja puteva.
Vil Moj, izvršni direktor grupe za proveru činjenica Ful Fekt, rekao je da je “samo ljudski” da poslanici prave greške dok odgovaraju bez lisice tokom parlamentarnih debata.
– Problem nije u tome što ljudi prave poštene greške, već u tome što ljudi prave greške i ne maju volje da ih isprave”, to nije pošteno ponašanje – rekao je on za Independent.
Smešno je da imate sistem u kome govornik može da izbaci poslanika iz Donjeg doma jer je nekoga optužio da laže, ali poslanik koji laže ne može biti ni na koji način sankcionisan.
Jedini poslanici koji mogu da isprave zapisnik su ministri u vladi i ne postoji mehanizam koji bi ih naterao da to urade kada to ne žele.
Moj je situaciju označio kao “krizu poštenja”, dodajući:
– Uporni neuspeh premijera i drugih ministara da isprave evidenciju kada se od njih jasno zahteva da to urade prema pravilima parlamenta, stvara krizu ne samo njihovog ponašanja, već parlamentarne odgovornosti.
Rekao je da je u vladama pre izbora 2019. bilo uobičajeno da visoki političari „tiho odbace“ lažne tvrdnje, čak i ako su odbili da isprave rekord.
– U ovom slučaju vidimo visoke ministre u vladi i premijera kako ponavljaju tvrdnje koje nisu tačne, i da su imali sve šanse da budu u pravu, uključujući i svog sopstvenog regulatora statistike koji im govori šta su to nije tačno – dodao je on. “To je i novo i šokantno.”
Portparol vlade je rekao:
– Vlada ozbiljno shvata svoje obaveze da obezbedi parlamentarnu odgovornost i nadzor od strane nezavisne slobodne štampe.
Preuzeto: Srbija Danas
Foto: Profimedia
