Ejda Bajron je jedna od najzanimljivijih i najslikovitijih ličnosti u istoriji informatike. Ogasta Ejda Bajron je rođena 10. decembra 1815. u Londonu. Bila je ćerka britanskog pesnika lorda Bajrona i En Izabel Milbank, tj. ledi Bajron. Kada je imala pet meseci njeni roditelji su se razveli. U aprilu 1816, lord Bajron je otišao u inostranstvo, gde je i umro. Iako Ejda nije stigla da upozna svog oca, ona mu je bila veoma slična kao po izgledu tako i po naravi. Njena majka nije želela da joj ćerka postanje pesnikinja pa se potrudila da sve uradi kako se to ne bi desilo. Ledi Bajron se interesovala za matematiku i nauku, i potrudila se da Ejdino obrazovanje bude u skladu sa njenim interesovanjima. Ejda je učila matematiku, zapostavljajući oblasti iz očeve struke: poeziju i književnost. Još kao mlada, pokazala je izvesne matematičke sposobnosti i njena majka je to zdušno podržavala. Imala je dosta tutora koji su usmeravali njeno znanje. Sa šest godina ju je podučavala gospođica Lamont, no kada je njena majka saznala da Ejda više voli geografiju od aritimetike, gospođica Lamont je zamenjena novim tutorom. Ser Vilijam Frend i dr Vilijam King su je dalje podučavali. Sa trinaest godina se razbolela od misteriozne bolesti i nije mogla da hoda tri godine. Za to vreme nastavila je da uči, i ubrzo je nadmašila očekivanja u matematici, a postala je i odličanlingvista i muzičar.
Osoba koju je Ejda veoma želela da upozna je bila Meri Somervil koja je bila prva žena član Kraljevskog astronomskog društva i priznati matematičar. Gospođa Somervil je bila osoba na koju se Ejda ugledala, pa joj je mnogo značilo kada su se njih dve sprijateljile. Upravo je gospođa Somervil upoznala Ejdu sa njenim budućim mužem, lordom Vilijamom Kingom. Na jednoj od zabava koje je priređivala Meri Somervil, Ejda je, sa osamnaest godina, upoznala Čarlsa Babidža, veoma poštovanog profesora matematike. Duboko su je impresionirale Čarlsove ideje o novoj mašini za računanje, takozvanoj analitičkoj mašini, a i on sam je ostao zapanjen Ejdinom inteligencijom. On se zanosio sledećim idejama: „Šta kada bi mašina za računanje, ne samo predviđala nego i funkcionisala na tom predviđanju?“ Bila je zadivljena univerzalnošću njegovih ideja, i činilo se kao da ih razume bolje nego on sam.
Sa devetnaest godina se venčala sa Vilijamom Kingom, koji je ubrzo postao grof od Lavlejsa. Imali su skladan brak iako je Ejda bila intelektualno nadmoćnija. Njihovo troje dece, dva sina i ćerka koja je krenula majčinim stopama, više su odgajali njena majka i njen muž nego ona sama, ali takav vid odgajanja je bio dosta popularan među engleskom višom klasom u to vreme. Vilijam je, međutim, bio ponosan na dostignuća svoje žene i uvek joj je pružao podršku.
Godine 1842, Babidž je bio pozvan da održi seminar na Univerzitetu u Torinu, u Italiji, na temu analitičke mašine. Luiđi Menabrea, mladi italijanski inženjer i budući ministar, zapisivao je ono što je Babidž objašnjavao da bi nešto kasnije njegove beleške bile objavljene na francuskom jeziku. Babidž je tada zamolio Ejdu da ih prevede sa francuskog na engleski jezik, da bi više ljudi moglo da razume. Dok je prevodila, dodavala je sopstvene beleške i ubrzo je prevod bio tri puta duži. U njima je naglašavala razliku između Paskalove mašine, koja bi mogla da se poredi sa današnjim kalkulatorom, i Babidžove mašine, koja može da se poredi sa modernim računarima. Beleške je označavala slovima od A do G. U poslednjoj, G belešci, Ejda opisuje algoritam za analitičku mašinu za izračunavanje Bernulijevih brojeva. Smatra se da je to prvi algoritam ikada sačinjen sa idejom da se primeni na računaru, i iz ovog razloga ona se može smatrati prvim računarskim programerom.
Koncentrisala se na ono što bismo mogli danas nazvati „softverskim“ aplikacijama za analitičku mašinu. U ovom smislu, Ejda se može nazvati pravim vizionarom, jer je mogla da predvidi da će Babidžova mašina imati ogromnih primena u polju grafike, veštačke inteligencije i u komponovanju kompleksne muzike. Na kraju svog dela se potpisala kao A. L. L. jer za žene, iz više klase tog doba, je bilo neprihvatljivo da se bave bilo kakvim naučnim spisima.
Ejdi je bilo dvadeset devet godina kada je njeno delo objavljeno i kada je rodila treće dete. Na veliko iznenađenje, doživela je duševni i mentalni slom. Lekari su joj prepisali kombinaciju lekova i alkohola koja se danas smatra smrtonosnom. Izgubljena u laudanumu, leku koji je sadržao opijum i koji se koristio da ublaži bol i da uspava, i drugim lekovima, imala je razne vizije, čak verujući da je njen mozak poput Božjeg. Uspela je da ostavi alkohol na neko vreme, ali je našla drugu zavisnost – kockanje. Iz pisama koje su jedno drugom slali, otkrivena je nesreća koja je zadesila Babidža i godine bezuspešnog Ejdinog lečenja (s obzirom da joj je ustanovljen rak materice).
Zajedno su testirali matematičke teorije o verovatnoćama konjskih trka. Ejda Bajron je oduvek volela konje, a za Babidža je to bio način da se izvuče iz dugova. Vlada je izgubila veru u njegove radove, pa je tako ostao uskraćen za finansijska sredstva i sa nedovršenom diferencijalnom mašinom. Njihove avanture sa konjima su se završile katastrofalno. Iako je Babidž uspeo da se izvuče iz dugova, Ejda nije bila te sreće. Da bi otplatila dugove, morala je da založi porodični nakit. Njen muž je uzalud pokušavao da izađe na kraj sa njenim kreditorima i gomilom skandala koji su je okruživali.
Umrla je od raka sa trideset i šest godina, isto koliko je imao njen otac kada je umro. Po sopstvenom zahtevu, sahranjena je pored svog oca u Haknal Torkardu, crkvi u Notingamširu. Kao nagradu za njen doprinos, Američko ministarstvo odbrane je 1979. godine razvilo jedan programski jezik i nazvalo ga Ejda. U toku svog života, sarađivala je sa ser Dejvidom Brusterom, tvorcem kaleidoskopa, Čarlsom Vitstounom, Čarlsom Dikensom i Majklom Faradejom.
Ejda Lavlejs je prešla granicu stereotipne uloge žene i bila je jedan od pionira u istraživanju računara i programiranju. Iako je njen život bio kratak, i živela je pre sto pedeset godina, naslutila je većinu od onoga što se danas smatra modernim računarstvom.
