Premijerka Italije Đorđa Meloni boravila je nedavno u petodnevnoj poseti Kini gde je sa najvišim kineskim predstavnicima potpisala sporazume i dogovore kojima su uspostavljene nove bilateralne veze dve zemlje.
Meloni je rekla da je Kina “važan sagovornik” u upravljanju globalnim tenzijama, kada se sastala sa predsednikom Si Đinpingom u Pekingu, dok je on uzvratio pozdrav podsećanjem na “davno uspostavljene prijateljske” veze, kao i “toleranciju, međusobno poverenje i uzajamno poštovanje” između Pekinga i Rima, piše BBC.
Nakon sastanka sa predsednikom, u nedelju se Meloni sastala i sa premijerom Li Ćijangom, tokom svoje prve službene posete Pekingu, te su tom prilikom dvoje premijera potpisali trogodišnji plan za jačanje ekonomske saradnje.
Petodnevna poseta i potpisivanje ovog dogovora su usledili nakon što je Meloni prošle godine povukla svoju zemlju iz inicijative Pojas i put, što je u Kini ocenjeno kao rušenje odnosa dve zemlje, ali sa odškrinutim vratima za buduću promenu stanja.
U odnosu na promenjene okolnosti na domaćem, ali i na svetskom planu, Meloni je rekla da je njena poseta Kini bila pokušaj da se “ponovo pokrene” odnos, a nakon razgovora sa predsednikom Sijem je dodala: “Postoji sve veća nesigurnost na međunarodnom nivou i mislim da je Kina neizbežno veoma važan sagovornik za rešavanje ove dinamike”, uz opasku da dve nacije moraju “razmišljati zajedno” da ostanu stabilne i garantuju mir, preneo je BBC.
Italijanska strana je saopštila da su lideri razgovarali o trenutnoj krizi u Ukrajini i riziku eskalacije na Bliskom istoku, ali je u fokus razgovora došao i Indo-pacifički region, u kojem takođe rastu tenzije, ali teme su, prema italijanskoj strani, obuhvatile širok dijapazon od veštačke inteligencije do borbe protiv klimatskih promena i reforme Saveta bezbednosti UN.
Ipak, pomenuta inicijativa “Pojas i put”, tj. novi Put svile, kako je često nazivana, je opet došla u žižu interesovanja i to zbog reči predsednika Kine, koji je je pozvao na obnavljanje odnosa.
Si je pozvao Rim i Peking da “podrže duh Puta svile”, kako bi se odnosi Istoka i Zapada “vratili u novu eru”.
“Obe strane se suočavaju sa značajnim mogućnostima za zajednički razvoj”, rekao je on i dodao da “Peking pozdravlja italijanske kompanije koje ulažu u Kinu i voljan je da uvozi još kvalitetnijih italijanskih proizvoda”, prenosi BBC.
U vreme kada je kineska strana govorila o inicijativi Pojas i put kao o najvećem projektu 21. veka, koji novom infrastrukturom treba da spoji istok i zapad, Italija je kao jedna od najvećih zapadnih ekonomija i država potpisala inicijativu.
Međutim, ovakav potez zemlje okosnice EU i NATO u Evropi nije naišao na pozitivan stav SAD i drugih zapadnih zemalja. Štaviše, BBC piše da se radilo o žestokim kritikama na italijanski račun. Kada je Meloni došla na vlast 2022. godine njen stav prema istoku se značajno promenio u odnosu na period kooperacije koji je Italija uživala do tad.
Ona je odlučila da njena politika bude više prozapadna i pro-NATO, što je kao posledicu imalo izlazak, tj. povlačenje potpisa za kinesku inicijativu u decembru prošle godine. Meloni je tada sam potpis na ovu inicijativu nazivala ozbiljnom greškom, obećavajući izlazak iz nje i bližu kooperaciju sa zapadom.
“Svaka zemlja koja je članica inicijative Pojas i put zna da je Kina prva, a oni druga i ne mislim da je Italija kao članica G7 htela da bude grupisana sa Rusijom, Pakistanom ili Šri Lankom”, rekla je Alisija Garsija Erero, glavni ekonomista za region Azije i Pacifika u investicionoj banci Natikis, prenosi BBC.
“Bez članstva u inicijativi Meloni dolazi u Kinu na drugačijem nivou angažovanja – manje kao vazal, a više kao partner”, dodala je ona.
“Izbor da se pridruži Putu svile bio je improvizovani i zao čin, koji je napravila vlada Đuzepea Kontea, što je dovelo do dvostrukog negativnog rezultata. Izvezli smo tovar pomorandži u Kinu, oni su za tri godine utrostručili izvoz u Italiju”, rekao je Kroseto o negativnim aspektima potpisane inicijative, prenosi italijanski “Il Post”.
Na kraju, pre odluke o povlačenju Meloni je tvrdila da odluku ne donosi pod pritiskom, ali je bilo jasno iz diplomatskih krugova da Sjedinjene Američke Države nisu “srećne”.
Ova tvrdnja je utemeljena na činjenici da Sjedinjene Države Kinu i dalje smatraju najopasnijim protivnikom u ekonomskoj i diplomatskoj sferi.
Ipak, italijanski list smatra da je izlazak iz “Puta svile”, izazvao nezadovoljstvo Sija, te da je to bio delikatan potez pre svega zato što se strahovalo, i još uvek se plaši, da će Si možda želeti da reaguje trgovinskom odmazdom: to jest, smanjenjem trgovine sa Italijom i stvaranjem otežanih okolnosti ili sprečavanjem italijanskih kompanija da tamo rade i posluju.
Sam Izlazak iz inicijative je bio neočekivan iz još jednog razloga, piše “Il Post”.
Naime, Meloni je u septembru učestvovala na sastanku sa kineskim premijerom Li Ćjangom na marginama samita G20 u Indiji, odnosno sastanku 20 najindustrijalizovanijih zemalja sveta.
Tom prilikom je objasnila da bi izlazak iz sporazuma svakako prošao kroz parlament, govoreći o vanrednoj sednici na kojoj bi Veće i Senat morali da razgovaraju o mogućnosti da se sporazum obnove ili poništi, a zatim da mandat vladi da postupa u skladu sa tim.
Da li Si može da pređe preko “izdaje”?
Međutim, odluka je bila brza i doneta je od strane Meloni na štetu sporazuma, tj. značila je njegovo odbacivanje.
Prekid odnosa dve strane nije bio potpun, ali nije ni produkt samo ovog čina, s obzirom na to da je do prekida kooperacije u određenom obimu dolazilo i ranije, a što se najbolje vidi na primeru italijanskog giganta Pirelija, za koji je sredinom prošle godine Italija podigla rampu kada je trebalo da pređe u većinsko vlasništvo kineske državne kompanije.
BBC je pisao da je odluka italijanske strane išla u smeru obezbeđivanja nezavisnosti Pirelija, s obzirom da je plan preuzimanja kompanije predviđao da kineski državni Sinokem postane najveći pojedinačni deoničar, iako trenutno imao udeo vlasništva od čak 37 odsto.
Osim Sinokema, vlasništvo u Pireliju ima i investicioni fond “Put svile” od 9 odsto deonica, a što je posebno kritikovano od strane Vašingtona
Potez Rima u vezi sa Pirelijem nije bio i jedino “ekonomsko zatezanje odnosa”, s obzirom na odluku Evropske komisije da uvede carine od čak 37,6 odsto na električna vozila uvezena iz Kine, što se naravno odrazilo i na uvoz ovih vozila u Italiju.
Bez obzira na sve, razmena dve zemlje dostigla je 66,8 milijardi evra (56,3 milijarde funti) prošle godine, čime je Kina za Italiju postala najveći trgovinski partner van EU posle Sjedinjenih Američkih Država.
U odnosu na ovaj podatak, a u skladu sa istorijatom “zatezanja” i “labavljenja” odnosa, došla je i izjava predsednika Sija sa poslednjeg sastanka sa Meloni, koji je, prema pisanju kineskih izvora, apostrofirao dugotrajne prijateljske veze među zemljama.
“Dve strane se zalažu za inkluzivnost, poverenje i međusobno poštovanje i svaka bira svoj put razvoja”, rekao je kineski lider, prenosi “China Times”.
Osim poruke o istoriji prijateljskih veza, kineska vlada je na zvaničnom sajtu objavila i saopštenje sa sastanka u kojem je navedeno da je “Si Đinping naglasio da u eri ekonomske globalizacije, samo pridržavajući se otvorene saradnje globalnih industrijskih i lanaca snabdevanja, možemo doneti razvoj u kojem svi dobijaju”.
Osim toga, on je dodao i da se “Kina drži puta mirnog razvoja, nikada ne teži hegemoniji i spremna je da podeli mogućnosti razvoja sa drugim zemljama”, rekao je predsednik Si, dodajući: “Nadamo se da će Italija razumeti i podržati kinesku razvojnu filozofiju i igrati konstruktivnu ulogu u promovisanju dijaloga i saradnje između Kine i EU i promovisanju pozitivnog i stabilnog razvoja odnosa Kine i EU”, navedeno je u saopštenju.
Na kraju sastanka Meloni se obavezala da će igrati pozitivnu ulogu u produbljivanju odnosa EU i Kine.
“Sve je to biznis” ili “Pametni manevar između Kine i Zapada”
Koliko je ozbiljna želja Italije da produbi odnose sa Kinom vidi se i po objavi italijanskog Stelantisa, velikog proizvođača automobila koji uključuje italijanski Fiat, iz maja meseca da je osnovao zajedničko preduzeće sa Leapmotorom, kineskim startapom električnih automobila, kako bi počeo da prodaje električna vozila u Evropi, piše “Euronews”.
Kineska ekonomija nastoji da se unapredi povećanjem potražnje za visokokvalitetnim proizvodima, tvrdi kineski premijer Li. On priliku za napredak vidi u saradnji sa italijanskim kompanijama, a obećao je i otvaranje kineskog tržišta uz osiguranje da strane kompanije dobiju isti tretman kao kineske, da bi se stvorilo transparentno poslovno okruženje.
“U isto vreme, nadamo se da će italijanska strana raditi sa Kinom na obezbeđivanju pravednijeg, pravednijeg i nediskriminatornog poslovnog okruženja za kineske kompanije koje posluju u Italiji”, rekao je on, prenosi “Euronews”.
S druge strane, Meloni je rekla da su dve strane potpisale memorandum o industrijskoj saradnji koji uključuje električna vozila i obnovljivu energiju, koje je opisala kao “sektore u kojima Kina već neko vreme radi na tehnološkom proboju… i deli nova dostignuta znanja sa partnerima”, rekao je ona.
Kada je rekla “sa partnerima”, Meloni je referisala na Evropsku uniju, koju je predstavljala u Pekingu, iako nije deo evropske vlasti. Predstavljala je i evropsku ekonomiju, iako nije lider najveće ili najmoćnije ekonomije Evrope. Predstavljala je i svoju vladu, iako nisu svi konstituenti vlasti za saradnju sa Istokom.
Međutim, Meloni “pametno i vešto manevriše između Kine i Zapada”, piše mađarski “Makronom Intezet”.
Prema autorima iz mađarskog “Makronoma”, Meloni je predstavila “ekonomsko remek-delo”.
“Ispunjavajući očekivanja i orkestrirajući povlačenje Italije iz Inicijative Pojas i put, ona istovremeno jača trgovinske odnose sa nacijom koju određeni previše politizovani lideri žele da isključe iz Evrope. U stvari, čini se da nije zabrinuta bilo kakvom potencijalnom reakcijom Brisela. Štaviše, značajna veličina i popularnost njene stranke na prethodnim izborima za Evropski parlament uzdižu Meloni na poziciju značajnog uticaja — ako ne kao kreatorku interesa, onda svakako kao neizbežnu silu. Shodno tome, niko od briselskih birokrata se trenutno ne usuđuje da ospori njenu politiku”, pišu oni.
Mađarski ekonomski portal ističe da se Meloni, prateći korake Mađarske, pridržava principa da ekonomska snaga leži u prihvatanju, a ne u izolaciji Istoka. Stoga ne čudi, navode oni, što italijanska premijerka nastoji da privuče kinesku fabriku električnih automobila u zemlju.
“Italija je, pod vođstvom Meloni, usvojila strategiju diplomatije osmeha. Ona priznaje zabrinutost, rešava značajne sporove sa Briselom, a zatim nastavlja da sklapa sporazume koji, uprkos prvobitnom protivljenju, na kraju ostaju neosporni. To je izvanredno dostignuće u diplomatiji, ekonomski pragmatizam i spretno manevrisanje”, zaključio je mađarski ekonomski list.
