Ministar unutrašnje i spoljne trgovine u Vladi Republike Srbije, Tomislav Momirović, održao je predavanje u prostorijama Centra za društvenu stabilnost u Novom Sadu na temu „Kina – Pojas i put“. Povod za predavanje bio je Sporazum o slobodnoj trgovini sa Narodnom Republikom Kinom koji je zaključen oktobra 2023. godine u Pekingu, a koji je upravo juče stupio na snagu.
Ovim za Srbiju važnim sporazumom, obuhvaćeno je 20 000 proizvoda koji će biti predmet bescarinske trgovine. Pritom, sporazum obuhvata 10 412 srpskih proizvoda i 8930 kineskih, što će dodatno ojačati izvoz Srbije na kinesko tržište koje podrazumeva oko milijardu i četiristo miliona stanovnika. Značaj sporazuma dobija na još većoj težini ako uzmemo u obzir da se o Kini uvek govori kao o visoko-protekcionistički orijentisanoj privredi, naglasio je Momirović.
Sporazum koji predstavlja odličnu razvojnu šansu za srpske privrednike, predviđa da će prvim danom stupanja na snagu 60% robe biti oslobođeno carina, narednih pet do deset godina biće oslobođeno još 30%, dok će jedino najosetljiviji proizvodi, a pre svega poljoprivredni, biti i dalje zaštićeni i izuzeti od bescarinskog režima. Artiklima, za koje će se smanjivanje carina vršiti u roku od pet godina, procenat carine će opadati za 20% svake godine, sve dok posle isteka roka od pet godina ne budu ukinuti u potpunosti.
Važan element sporazuma jeste uslov da artikal koji se izvozi iz Srbije sadrži barem 50% komponenti proizvedenih u Srbiji. To ipak ne sprečava druge države da investiraju u industrijsku proizvodnju Srbije, što će otvoriti i prostor da države EU dodatno ulažu u našu državu i koriste izvozne šanse za Kinu. Pored ovog, Republika Srbija se nalazi u pregovorima za zaključivanje sporazuma o slobodnoj trgovini sa Egiptom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Južnom Korejom.
Momirović je podsetio na infrastrukturna ulaganja kineskih kompanija u autoputeve, mostove i brze pruge u Srbiji. Takođe, izvoz Srbije u Kinu od početka inicijative „Pojas i put“ 2014. godine, skočio je sa tadašnjih 14 miliona dolara, na sadašnjih milijardu i dvesta miliona dolara.
Ministar je ovim putem naglasio da Srbija uz Švajcarsku i Gruziju jedina ima ovakav sporazum u Evropi, sa izuzetkom što se robna razmena sa Švajcarskom odnosi skoro isključivo na luksuznu robu. Ono što je rezervisano samo za Srbiju kao preferencijalnog izvoznika robe u Kinu, jeste odsustvo carina na meso, što predstavlja veliki potencijal za razvoj stočnog fonda u Srbiji, sa naglaskom na govedarstvo. Sporazum omogućava da se u Srbiji uz veća ulaganja poveća broj grla stoke i da se vremenom ostvari maksimum izvoza artikla od goveđeg mesa visokog kvaliteta, za kojim kinesko tržište vapi.
Momirović je istakao i geopolitički značaj ovog Sporazuma. On se ogleda kroz činjenicu da je Narodna Republika Kina podržala Srbiju u Ujedinjenim nacijama, kada je na dnevnom redu bila Rezolucija o tzv. genocidu u Srebrenici, tako što je glasala protiv predloga ove rezolucije. To je izuzetak kada se govori o kineskom pozicioniranju u međunarodnim odnosima, budući da se ova država po osetljivim pitanjima većine država na svetu često ophodi sa neutralnih pozicija, ali i pokazatelj da kvalitetni ekonomski i privredni odnosi često imaju i svoje pozitivne političke reperkusije.
Kroz razgovor sa prisutnima na tribini, ministar Momirović je otkrio i da su pregovori za zaključenje Sporazuma o slobodnoj trgovini trajali čitavih godinu dana, te da su paralelno vođeni pregovori o poljoprivrednim proizvodima i pregovori o industrijskim proizvodima.
U kontekstu nikad boljih odnosa između Srbije i Narodne Republike Kine, važno je naglasiti i prijateljsko razumevanje između dva predsednika, Aleksandra Vučića i Si Đinpinga. Ono se ogleda i u neverovatno velikoj prepoznatljivosti i popularnosti koju predsednik Vučić ima u kineskom društvu, imajući u vidu da je on čovek čije se mišljenje u najmnogoljudnijoj zemlji sveta sluša i uvažava.
Podsetimo da Sporazum o slobodnoj trgovini stupa na snagu nakon istorijske posete kineskog predsednika Sija Srbiji, prilikom koje je je zaključeno više od 30 bilateralnih sporazuma između dve države ali i prilikom koje je predsednik Si definisao stratešku saradnju sa Srbijom kao „zajedničku budućnost u novoj eri“.
