U automobilskom svetu ovih dana se sve nekako vrti oko Renault-a. Prvo je početkom prošle nedelje predstavljena nova električna “petica”, a zatim je objavljena vest da francuska kompanija pregovara sa Volkswagen-om o saradnji na novom malom jeftinom “antikineskom” električnom modelu.
Sada nam stiže nova informacija, prema kojoj budućnost tog automobilskog giganta, izgleda, baš i nije sasvim električna. A ona glasi: Renault će tokom naredne decenije nastaviti da nudi sa svoje modele motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, paralelno sa proizvodnjom novih električnih vozila.
Izvršni direktor marke Renault Fabris Kamboliv se nada će takva, kako ju je nazvao, strategija “dve noge” francuskom proizvođaču omogućiti da bolje reaguje na tržišne trendove, do čije promene poslednjih meseci dolazi usled pada prodaje električnih vozila.
Za razliku od glavnih tržišnih rivala, Renault u Evropi ima drugačiji pristup prelasku na elektična vozila. Citroen, Opel i Peugeot (brendovi Stellantis grupacije), nude iste modele u verzijama i sa SUS motorima i sa električnim pogonom, dok Volkswagen ima odvojene SUS i EV platforme u svakom segmentu.
“Dve noge” u svakom segmentu
“Naša strategija je da imamo ‘dve noge’ u svakom segmentu: liniju vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem sa hibridnom tehnologijom i potpuno električna vozila”, rekao je Kamboliv za Automotive News Europe.
Takođe, za razliku od konkurencije, Renault je bio relativno oprezan u najavama svojih električnih ambicija. Tako je izvršni direktor te grupacije Luka de Meo, još 2022. godine predvidio da će Renault-ovu evropsku proizvodnju do kraja ove decenije činiti isključivo električna vozila, dodajući da će to “zavisiti od tržišnih uslova”.
Po svemu sudeći, francuska kompanija koja je ranije iznela predviđanje da će benzinci i hibridi 2040. godine činiti manje od 40 odsto tržišta, sada izgleda revidira svoje planove.
Renault će nastaviti da proizvodi benzinace i hibride u svakom segmentu, potvrdio je Kamboliv na Salonu automobila u Ženevi. A to znači da 2030. godina za njih više ne predstavlja granicu za ukidanje benzinskih i hibridnih pogona, a možda ni dizel motora.
Električni trakor bi potonuo u zemlju
Svoje razmišljanje na temu prelaska sa foslinih goriva na električni pogon je, istovremeno, izneo i Stefan Hartung, predsednik upravnog odbora nemačke kompanije Bosch, veoma važnog proizvođača komponenti za globalnu automobilsku industriju.
On smatra da će motori sa unutrašnjim sagorevanjem ostati u upotrebi bar još 30 do 35 godina, čak i ukoliko ranije prestanu da se prodaju u Evropi. Čak i kada bi se kompletna globalna proizvodnja od oko 90 miliona vozila godišnje prebacila na elektična vozila, za potpunu tranziciju bi bilo potrebno punih 16 godina, rekao je Hartung za nemački The Pioneer.
Ističe da su u nekim segmentima električne tranzicije inovacije više nego neophodne i kao primer za to, šef Bosch-a navodi nepostojanje rešenja za poljoprivredna vozila. Kaže da jedan kombajn koji radi 12 sati dnevno, potroši oko 250 do 300kW energije.
“Sa baterijom dovoljno velikom da to izdrži, vozilo bi samo potonulo u zemlju”, zaključio je Hartung.
