Američki predsednik Džo Bajden je pozvan da zabrani uvoz električnih automobila kineske proizvodnje u SAD.
Predsednik Senatskog bankarskog komiteta, senator Šerod Braun, napisao je: “Kineska električna vozila su egzistencijalna pretnja američkoj automobilskoj industriji”.
Njegovi komentari su do sada najsnažniji od strane bilo kog američkog zakonodavca o ovom pitanju, dok su drugi pozvali na visoke tarife kako bi kineska električna vozila (EV) ostala van zemlje.
U februaru je Bela kuća saopštila da SAD otvaraju istragu o tome da li kineski automobili predstavljaju rizik za nacionalnu bezbednost.
“Ne možemo da dozvolimo Kini da svoju prevaru, koju podržava vlada, uvede u američku automobilsku industriju”, rekao je senator Braun u video snimku na društvenoj medijskoj platformi X.
Senator Braun, demokrata iz države Ohajo, u kojoj je proizvodnja automobila jedna od važnijih privrednih grana, nastoji da osvoji četvrti mandat na izborima u novembru.
Bela kuća još nije odgovorila na zahtev medijske kuće BBC za komentar.
U februaru je predsednik Bajden rekao da bi kineska politika prodaje električnih vozila “mogla da preplavi naše tržište svojim vozilima, predstavljajući rizik po našu nacionalnu bezbednost” i da on “neće dozvoliti da se to dogodi dok je on na čelu”.
Strah od špijunaže
Vašington bi mogao da uvede ograničenja zbog zabrinutosti da bi tehnologija u automobilima kineske proizvodnje mogla da “prikupi velike količine osetljivih podataka o njihovim vozačima i putnicima”, saopštila je Bela kuća.
Upozorava se da automobili koji su povezani na internet “redovno koriste svoje kamere i senzore za snimanje detaljnih informacija o američkoj infrastrukturi; imaju direktnu interakciju sa kritičnom infrastrukturom; i mogu se daljinski upravljati ili onemogućiti”.
Kina je najveći svetski proizvođač automobila i takmiči se sa Japanom da bude najveći izvoznik vozila.
Ove nedelje, dok je bila na putovanju u Kini, američka ministarka finansija Dženet Jelen upozorila je Peking da Vašington neće dozvoliti da se ponovi “kineski šok” s početka 2000-ih, kada je kineski uvoz preplavio Ameriku.
Kao odgovor, kineski zamenik ministra finansija, Liao Min, izrazio je “ozbiljnu zabrinutost” zbog ograničenja koja su SAD nametnule trgovini i investicijama.
Gospodin Liao je rekao da su konkurentske prednosti Kine posledica njenog “velikog tržišta, kompletnog industrijskog sistema i obilnih ljudskih resursa”.
Ugrožena i avio-industrija
Takođe u četvrtak, najveće američke avio-kompanije zatražile su od Bajdenove administracije da obustavi odobravanje novih letova između SAD i Kine.
U pismu državnom sekretaru Entoniju Blinkenu i sekretaru Odeljenja za transport Pitu Butigigu rekli su da kineska “štetna antikonkurentska politika” stavlja američke prevoznike u nepovoljan položaj.
“Ako bude dozvoljeno da se rast kineskog avio tržišta nastavi nekontrolisano i bez brige o jednakom pristupu tržištu, letovi će i dalje biti ustupljeni kineskim prevoznicima na račun američkih radnika i preduzeća”, navodi se u pismu.
Dve najveće svetske ekonomije su zaglavljene u trgovinskom ratu od 2018. godine kada je tadašnja Trampova administracija uvela carine na više od 360 milijardi dolara kineske robe.
Peking je uzvratio carinama na više od 110 milijardi dolara američkih proizvoda.
Predsednik Džo Bajden je uglavnom zadržao te tarife na snazi.
Prošle godine je vrednost robe koju su SAD kupile od Kine pala za nešto više od 20 odsto na 427 milijardi dolara. Istovremeno, američki izvoz u Kinu opao je za 4 odsto, na nešto manje od 148 milijardi dolara.
