Uskoro se očekuje usvajanje desetog paketa sankcija Evropske unije Rusiji, za koji predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen kaže da je najjači do sada. Dok se i dalje vode poslednji razgovori o formiranju i detaljima tog seta, pojedine zemlje članice insistiraju na uvođenju posebnih mera koje bi trebalo da spreče zaobilaženje sankcija.
U dokumentu se traži da Unija kao celina hitno deluje kako bi zaustavila zaobilaženje sankcija, ali je pitanje koji je najbolji način da se ovo izvede.
Dvanaest zemalja članica, među kojima su Belgija, Holandija, Francuska, Nemačka, Italija, pojedine zemlje istočne Evrope i baltičke zemlje, traže bolju saradnju na nivou same EU, ali i zemalja članica po pitanju brojnih institucija kako bi se sprečilo zaobilaženje sankcija.
U dokumentu, u koji su mediji imali uvid, navodi se i da bi trebalo izdati neku vrstu upozorenja licima i kompanijama koje na neki način “pomažu” Rusiji da dođe do evropskog tržišta i zaobiđe nametnute sankcije, dok neki traže i krivičnu odgovornost.
Takođe, traži se i izadavanje upozorenja trećim zemljama da bi mogle imati neku vrstu posledica ukoliko nastave da pomažu Rusiji da zaobilazi sankcije, kao i da bi onda teže mogle da pristupe evropskom tržištu.
Ministar spoljnih poslova Holandije otišao je i korak dalje, pa traži formiranje neke vrste “štaba” u Briselu koji bi se isključivo na ova pitanja fokusirao, jer su shvatili da je zaobilaženje sankcija veliki problem, a navode i da je Rusija “sve kreativnija” u izbegavanju mera.
Dokument koji je potpisalo 12 zemalja članica trebalo bi da bude na stolu kada se bude potpisivao deseti paket sankcija, koji bi trebalo da obuhvata četiri velike ruske banke i još 130 lica i entiteta, kako vojnih i političkih, tako i ruskih državnih medija.
Takođe, biće zabranjen i uvoz pojedinih proizvoda iz Rusije, poput gume i betona, dok će biti zabranjen izvoz brojnih materijala za koje se sumnja da ih Moskva može koristiti u vojne svrhe kada je u pitanju rat u Ukrajini.
Briselski mediji: Mađarska koči novi paket sankcija
Briselski list Politiko, pozivajući se na svoje izvore u visokim diplomatskim krugovima EU, piše da bi novi paket sankcija trebalo da se donese danas, kao i da baltičke zemlje i Poljska žele da učine lakšim sankcionisanje porodice i saradnika ruskih oligarha, ali da poteškoće stvara Mađarska.
Pod trenutnim pravilima, EU može zamrznuti imovinu i postaviti vizne zabrane za “vodeće poslovne ljude koji rade u Rusiji”. Litvanija, Letonija, Estonija i Poljska žele da prošire ovu definiciju, tako da ona uključi i “njihove bliske srodnike, ili druge koji imaju benefite od njih”.
Mnogi od onih koje je EU sankcionisala od početka rata u Ukrajini su ruski oligarsi, a novi paket sankcija predviđa da se na tu listu doda još 96 osoba, uključujući njihove članove porodica i saradnike.
Prema izvorima briselskog lista, Mađarska se protivi ovom planu zbog toga što smatra da to ne bi trebalod a bude deo desetog paketa sankcija, kao i zbog toga što smatra da se na spisku “nalazi previše imena”.
Dvoje diplomata, pod uslovom anonimnosti, reklo je za Politiko i kako je želja Budimpešte da se četiri imena uklone sa aktuelne liste sankcionisanih, ali nije otkriveno ko su te četiri ličnosti.
Dijamanti (za sada) nisu na listi sankcija
Poljski ambasador pri Evropskoj uniji, Andžej Sadoš, rekao je novinarima u Briselu da je cilj doneti novi paket sankcija pre godišnjice od početka rata u Ukrajini, 24. februara.
On je naveo da je, pored ostalih mera, napravljen i određen pomak kada je u pitanju embargo na uvoz ruskih dijamanata, bilo brušenih bilo sirovih, jer je Belgija omekšala svoje stavove po tom pitanju iako bi bio ugrožen najveći evropski centar za trgovinu dijamantima u Antverpenu.
Iako je napravljen pomak, dijamanti se neće naći u novom paketu sankcija jer mere koje je neophodno doneti u vezi sa trgovinom moraju da se koordinišu među G7 zemljama, čiji lideri će verovatno u petak u saopštenju govoriti o tome, dodao je Sadoš.
Evropske diplomate navele su i da deseti paket sankcija takođe neće uključivati ni sankcionisanje ruskog nuklearnog energetskog sektora i stavljanje “Rosatoma” na listu sankcionisanih entiteta, zbog toga što nekoliko evropskih zemalja, uključujući i Francusku, kupuje od Rusije uranijum za svoje nuklearne reaktore, preneo je Rojters.
Kako je preneo Politiko pozivajući se na izvore iz visokih diplomatskih evropskih krugova, sankcije za osoblje koje radi u ruskom nuklearnom energetskom sektoru su takođe nešto čemu su se protivili mađarski zvaničnici.
Kako je rat u Ukrajini odmicao, tako je sve duži postajao i spisak sankcionisanih pojedinaca i entiteta, jer je to jedan od načina na koje Evropska unija želi da naškodi ruskoj ekonomiji u dovoljnoj meri da finansiranje rata u Ukrajini bude otežano.
Stručnjaci su saglasni da, iako Kremlj i dalje ima veliki budžet pomoću kog može da nesmetano finansira vojsku, sve ove sankcije doprinose na duge staze padu ruske ekonomije, pa bi dugoročno gledano mogle da imaju pun željeni efekat.
