Prethodnih nedelja hiljade farmera izašli su širom Evrope na ulice i puteve, s tvrdnjom da se na njih neproporcionalno svalio teret evropskih nastojanja da smanje emisije “gasova staklene bašte”, a traže i da ih vlade država članica izdašnije finansijski podrže.
Asošijeted pres navodi da je ovo pitanje važno i konstatuje da su poljoprivreda i hrana “politički vidljivi” jer su deo porekla same Evropske unije. Zato upozorava da bi taj sektor mogao da se pretvori u vruće političko pitanje i to upravo pred izbore za Evropski parlament koji se održava u junu i da utiče na to da se tradicionalne političke grupacije gurnu u defanzivu pred naletom populističkih i krajnje desničarskih partija koje su ovde osetile priliku za sebe.
Protesti poljoprivrednika koji su preplavili EU od Berlina su stigli i do glavnog grada EU, Brisela. Putevi širom Francuske su uveliko blokirani, poljoprivredni otpad je bačn ispred javnih kancelarija, a sada preti još veća eskalacija.
Sve je počelo prošle godine kada su farmeri počeli da odvrću putokaze i da ih postavljaju naopačke. Tada su poručivali da svet hoda okrenut naglavačke.
Vremenom su protesti postali sve više uznemirujući, naročito jer su bili pogođeni tragedijom kada su nedavno majka i ćerka poginule, a njen suprug teško povređen u saobraćajnoj nesreći koja se dogodila na protestnoj barikadi u regonu Arijež u jugozapadnoj Francuskoj.
Najveći sindikat poljoprivrednika u Francuskoj, FNSEA, kaže da će se protesti nastaviti i da će trajati koliko god bude potrebno.
Međutim, nije samo Francuska u ovoj sitaciji. Već suočeni sa eknomskim gubicima zbog klimatske krize, evropski farmeri govore protiv zelenih politika za koje kažu da su kontradiktorne i nepravedne, i zbog kojih su zabrinuti za svoju budućnost.
U Holandiji su farmeri prošle godine žustro reagovali zbog planova vlasti da smanje azot i subvencije za fosilna goriva. Tada su se na skupu poljoprivrednika pojavili predstavnici ekstremne desnice koji su pozvali na smenu vlade.
Takođe, prošle godine, u martu, u Belgiji su konvoji trakotra zakrčili kvart EU u Briselu. Oni su provozali traktore kroz grad u znak protesta protiv plana za smanjenje nivoa nitrata. U Irskoj, gde su protesti bili nešto manji u poređenju sa ovim zemljama, farmeri mlečnih proizvoda bili su ljuti zbog ograničenja azota kada su marširali ulicama.
Uveliko je burno i u Nemačkoj. Nakon što su besni farmeri u decembru bacili smeće na ulice Berlina, nemačka vlada je odlučila da malo razvodni plan za smanjenje subvencija za dizel i motorna vozila na farmama. Međutim, predsednik nemačkog udruženja farmera Joahim Rukvidek rekao je za britanski list da oni i dalje ne odustaju od svojih planova.
Ni Španija i Francuska nisu izuzete od svega, piše Gardijan. Nakon najtoplije godine u istoriji u Španiji, farmeri su izašli na ulice Madrida u januaru 2023. Nakon što je vlada objavila planove da ograniči količinu vode koju mogu uzeti iz reke Tejo pogođene sušom. Sledećeg meseca, francuski farmeri su se vozili traktorima kroz Pariz u znak protesta zbog zabrane pesticida.
Zbog čega su ljuti farmeri u Francuskoj?
Gnev francuskih farmera potiče od komplikovane mreže različitih politika i smanjenja finansiranja. Poljoprivredni dizel trebalo je da poskupi jer su subvencije ukinute.
Poljoprivrednici su se suočavali sa dodatnih 47 miliona evra godišnje u naknadama za potrošnju vode i naveli su da su komplikovani propisi otežali znanje o tome šta mogu, a šta ne mogu da urade, piše Euronews.
Oni se takođe protive zabrani pesticida i herbicida na osnovu Zelenog dogovora EU i novog sporazuma širom EU koji bi mogao da omogući uvoz više brazilske i argentinske govedine. Poljoprivrednici tvrde da je takmičenje sa ovim zemljama izuzetno teško, jer nisu vezani strogim pravilima o dobrobiti životinja.
Dodatna frustracija dolazi sa apliciranjem za devet milijardi evra godišnje subvencija koje Francuska dobija od EU. Poljoprivrednici kažu da je administarcija ogromna, i da najmanje jedan dan u nedelji moraju da ispunjavaju papire.
Niz kontradiktornih politika, kažu, ostavlja poljoprivrednu industriju da pokušava da smanji uticaj poljoprivrede na životnu sredinu, a istovremeno povećava proizvodnju hrane. Sa opadanjem broja ljudi koji rade na proizvodnji hrane potrebne za prehranu Francuske, mnogi su zabrinuti za budućnost.
Neki od njihovih poziva upućeni su u decembru kada je vlada odustala od planova da poveća naknade za ispumpavanje podzemnih voda i ispuštanje pesticida. Povećanje cene dizela zbog ukidanja subvencija takođe je suspendovano, a predložena zabrana kontroverznog glifosata za uklanjanje korova je poništena u pokušaju da se umire demonstranti.
Nakon sastanka između FSEA, novog premijera Gabriela Atala i ministra poljoprivrede Marka Fesneaua u ponedjeljak, šef sindikata Arnaud Rousseau rekao je francuskim medijima da neće biti “ukidanja akcija sve dok nema konkretnih odluka”.
Oni su počeli da uništavaju uvezene poljoprivredne proizvode, dopremljene kamionima iz drugih zemalja. Kako se navodi, poljoprivrednici zaustavljaju strane kamione na autoputu A7 kod Monelimara, a robu pale ili dele, prenosi BFM TV.
Na snimcima BFM vidi se da je u pitanju voće koje je došlo iz Španije, a koje se nalazi uništeno pored autoputa na jugu Francuske.
Francuska vlada je saopštila da je “čula njihov poziv” i u sredu je na konferenciji za novinare rekla da će objaviti najave u narednim danima. Međutim, poljoprivrednici najavljuju da će nastaviti sa protestima.
Kakva je situacija u Nemačkoj?
Početak ove godine obeležila je i blokada nemačkih ulica. Berlin je 15. januara bio poprište intenzivnih protesta kada su hiljade poljoprivrednika izrazile svoje nezadovoljstvo povećanjem poreza i smanjenjem subvencija. Bila je to kulminacija sedmodnevnih demonstracija koji su postali ozbiljan izazov za vladajuću koaliciju njemačkog kancelara Olafa Šolca.
Nakon protesta u decembru vlada je poništila odluku o smanjenju poreskih olakšica za poljoprivredna vozila i najavila da će se subvencije za dizel postepeno ukinuti tokom tri godine. Međutim, Udruženje nemačkih poljoprivrednika tvrdi da ustupci nisu otišli dovoljno daleko.
Protesti poljoprivrednika su inače počeli da se postaju i izraz opšteg nezadovoljstva vladom, piše Washintong Post. Takođe, njih je podržala i desnica, posebno Alternativa za Nemačku (AfD), koja koristi haos za političke ciljeve što dodatno povećava napetosti i ukazuje na potencijalnu polarizaciju u njemačkom društvu.
Uprkos tome što se mnogi poljoprivrednici i glavni nemački poljoprivredni sindikat žele distancirati od ekstremizma, i dalje se pojavljuju slike da su oni itekako tu prisutni, piše BBC.
Može li poljoprivreda da bude jedno od ključnih pitanja nadolazećih evropskih izbora?
Ovakva ista ili slična osećanaj dele mnogi poljoprivrednici iz evrospkh zemalja. Ogorčenje je takođe poraslo na istoku EU u protestima u Poljskoj, Rumuniji, Slovačkoj, Mađarskoj i Bugarskoj, gde su se farmeri žalili na nelojalnu konkurenciju žitarica po sniženim cenama iz Ukrajine, piše Euronews.
U Rumuniji i Bugarskoj granični prelazi su zakrčeni traktorima i kamionima. Poljska je prošlog aprila podnela ostavku svog ministra poljoprivrede zbog spora, iako su nove subvencije sada donekle smirile situaciju.
Ipak, kod mnogih još uvek postoji zabrinutost zbog previsokih poreza i sve strožih propisa. Dok se farmeri povlače od uticaja suša, poplava i šumskih požara, oni tvrde da ih zelena politika samo dodatno pritiska.
Protesti bi u narednim nedeljama mogli još više da se prošire. Evropska komisija započinje strateške pregovore sa sindikatima poljoprivrednika, poljoprivrednim preduzećima i stručnjacima dok pokušava da ugasi požar.
Međutim, kako tenzije nastavljaju da rastu, poljoprivreda se sada postavlja kao glavno pitanje širom EU i to uoči izbora za Evropski parlament u junu.
