Evropska unija postigla je saglasnost u vezi sa novim pravilima za regulisanje digitalnog sadržaja. Zakon o digitalnim uslugama (“Digital Services Act” – DSA) trebalo bi da nametne oštrije kriterijume za moderiranje sadržaja tehnološkim gigantima kao što su Meta ili Gugl, a predviđeno je da stupi na snagu 2024. godine.
Ovaj zakon obuhvatiće sve “velike” tehnološke kompanije, a pod time se misli na sve čije platforme imaju više od 45 miliona korisnika. Kako su naveli iz EU, cilj je da se stvori bezbedan digitalni prostor i da osnovna prava budu zaštićena svima koji se u tom prostoru nalaze.
Biće zabranjeno ciljano oglašavanje koje je zasnovano na ličnim podacima maloletnika, kao i targetiranje zasnovano na osetljivim i podacima poput političkih stavova i verskih uverenja. Takođe, staće se na put i taktikama koje obmanjuju ljude da daju lične podatke koji će kasnije biti zloupotrebljeni u komercijalne svrhe (tzv. “tamni obrasci”).
Korisnicima će se omogućiti i mnogo lakše prijavljivanje sadržaja, pa će tako moći na “jednostavan i efikasan način” da označe sve ono što smatraju nelegalnim, kako bi taj sadržaj mogao da se proveri i brzo ukloni. Društvene mreže moraće da zabrane one korisnike koji više puta prekrše ova pravila.
Takođe, odluka EU koju jedan deo javnosti smatra kontroverznom jeste i to da će vlade zemalja moći da podnesu zahteve za uklanjanje određenog sadržaja, odnosno ilegalnih materijala koji podržavaju terorizam, seksualno zlostavljanje dece, govor mržnje i komercijalne prevare.
Margaret Vestager, izvršna potpredsednica Evropske komisije, rekla je da “ono što je nelegalno van mreže, mora biti nelegalno i na mreži”, i da “taj ideal sada postaje stvarnost”.
Everything depends on the teams – the team of teams of @Europarl_EN, @EUCouncil & @EU_Commission made #DSA happen last night! Thanks 💚 pic.twitter.com/7wGgALdzD9
— Margrethe Vestager (@vestager) April 23, 2022
Dita Karancova, potpredsednica Evropskog parlamenta, kaže da će Gugl, Fejsbuk i druge društvene mreže morati da učine više kako bi zaštitile svoje korisnike.
“Evropa je jasno stavila do znanja da one ne mogu da se ponašaju kao nezavisna digitalna ostrva. Igraju važnu ulogu u našim životima, moraju da preuzmu više odgovornosti i budu transparentniji”, rekla je Karancova.
Congratulations!! For the first time in history, the public is going to be able to ask independent questions about how @Meta and the other big platforms work and get the data to see the truth. History in the making!! Come on USA, now it's our turn. 🎉 https://t.co/LWbK4G6fPo
— Frances Haugen (@FrancesHaugen) April 23, 2022
Predviđene su kazne do šest odsto godišnjeg prometa, a čestitke za ovaj zakon stigle su i od Frensis Haugen, koja je postala poznata kao uzbunjivačica iz Fejsbuka, jer je nakon rada u toj kompaniji nedavno iznela detalje o unutrašnjoj politici koji su izazvali veliki odjek u javnosti. Ona je pozvala SAD da slede Evropljane i uvedu slična pravila.
Pored svega ovoga, iz Evropske unije su reagovali i na najnoviju veliku vest u svetu tehnologije – to što je Ilon Mask postao novi vlasnik Tvitera.
“Bilo da se radi o automobilima ili društvenim medijima, svaka kompanija koja posluje u Evropi mora da poštuje naša pravila – bez obzira na njene vlasnike. Gospodin Mask to dobro zna. On je upoznat sa evropskim pravilima o automobilskoj industriji i brzo će se prilagoditi Zakonu o digitalnim uslugama”, objavio je na Tviteru Tijeri Breton, komesar Evropske unije za unutrašnje tržište.
Dva zakona u digitalnoj sferi
Pored Zakona o digitalnim uslugama oko kog je pre nekoliko dana postignut dogovr, u okviru Evropske unije prošlog meseca je odobren i Zakon o digitalnim tržištima (“Digital Markets Act” – DMA).
Cilj ovog zakona je da spreči tehnološke gigante da zloupotrebe svoju tržišnu moć, i sadrži pravila koja će takođe morati da prate sve kompanije koje imaju više od 45 miliona korisnika ili 10.000 biznis korisnika u EU. Ove velike kompanije se često nazivaju i “Čuvari kapija”, jer pružaju osnovne usluge kao što su pretraživači, prodavnice aplikacija i društvene mreže.
Sve kompanije sa tržišnom kapitalizacijom od najmanje 75 milijardi evra, ili sa godišnjim obrtom od 7,5 milijardi evra u poslednje tri godine, potpadaju pod regulaciju DMA, što znači da ne bi mogle da favorizuju određenu uslugu ili aplikaciju jer se smatra da to nije fer prema konkurenciji.
Takođe, velike kompanije neće moći ni da spreče biznise da koriste podatke o mušterijama. Na primer, ukoliko neko rezerviše mesto u restoranu putem Gugla i ostavi svoje podatke, sam restoran bi mogao da koristi te podatke, što trenutno nije slučaj.
Potencijalne kazne za one koji krše ove propise mogu ići ido deset odsto ukupnog globalnog obrta, dok će za “višestruke prestupnike” kazna potencijalno ići i do 20 odsto, prenosi CNBC. Za kompanije kao što je Meta, na primer, to bi značilo kaznu od 23 milijarde dolara.
Izvor: Euronews Srbija / Foto: Ilustracija
