U pedijatriji se koriste karte rasta koje omogućavaju da pedijatar odredi rast deteta, a šta se pod niskim rastom uopšte podrazumeva i kako roditelji mogu da se orijentišu saznajte u tekstu.
Kako bi što sveobuhvatnije objasnili šta je to nizak rast, kako se on otkriva i kako to deca rastu kroz detinjstvo, za portal stetoskop.info govorila je ass. dr Sandra Stanković, dečji endokrinolog.
Šta je to nizak rast?
Prema rečima ass. dr Sandre Stanković, nizak rast kod odraslih je lakše utvrditi, jer imamo tačan broj koji je za sve muškarci koji su niži od 163cm i sve žene koje su niže od 152cm smatraju se niskim. Međutim, u dečjem uzrastu to je malo teže, jer je to jedan dinamičan proces rasta i razvoja, pa samim tim ne može se reći koji je tačan broj centimetara koji čini jedno dete niskim. U pedijatriji se koriste karte rasta koje omogućavaju da pedijatar odredi u kojoj grupi se dete kotira: da li je nisko, da li je niže, da li je prosečne visine. S obzirom na to da je reč o dinamičnom procesu, dete mora da se meri često.
U prvih godinu dana života dete se meri na pola godine; u kasnijim godinama života dete se meri na godinu dana. Na ovaj način se prati dinamika rasta koja se potom kategorizuje u odgovarajuće karte rasta i upoređuje sa prihvaćenim standardima. U našoj zemlji prihvaćeni standardi su standardi Svetske zdravstevene organizacije.
Kako se otkriva nizak rast?
Otkrivanje niskog rasta obično kreće iz porodice. Roditelje obično muče pitanja poput toga da li je njihovo dete dovoljno poraslo, da li bi trebalo nešto da preduzmu po tom pitanju. S obzirom na to da dete raste u društvu u kome je izražen kulturološki stereotip da se uz visoke ljude vezuju uspesi i moć, u skladu sa time je i roditeljski odgovor blagovremen. Međutim, kada god postoji dilema da li je dete nisko ili ne, važno je baviti se time i isključiti neki poremećaj. “Nikako nije dobro ubediti dete da je njegova sudbina da bude nisko, da je nisko, da je nisko zato što su njegovi roditelji niski.”
Pre svega, važno je razmotriti sve moguće poremećaje rasta, pa tek onda reći da je dete nisko zato što su njegovi roditelji niski ili zato što je njegov genetski potencijal takav.
Faze rasta kod dece
Pored redovnog merenja deteta i upoređivanjem visine sa prihvaćenim standardom rasta, važno je znati i određene pravilnosti rasta tokom detinjstva. Rast kod dece možemo podeliti na četiri didaktičke faze:
Prve dve godine života predstavljaju infantilnu fazu koja, pre svega zavisi od ishrane. Reč je o fazi veoma ubrzanog rasta;
Druga faza traje od treće godine života do pre puberteta. Ova faza je stabilna, jer dete raste brzinom od 4 do 6 cm. Pored nutritivnih faktora, javljaju se i horomon rasta i tireoidni hormon, kao veoma važni činioci dobrog rasta. sa druge strane, veoma fažan činilac je socijalna sredina u kojoj dete raste i razvija se.
Pubertetski lag (predbupertetska faza) predstavlja kratku fazu usporenja rasta i kod dečaka i kod devojčica. Usporenje rasta je nekada i ispod 4cm.
Faza ubrzanog rasta koja se može uporediti sa skakačima u dalj. “Kada skakač trči i onda pre nego što dugačko skoči, on prvo zastane , pa potom uđe u skok.” Bilo koji poremećaj faktora koji utiču na rast tokom detinjstva trebalo bi blagovremeno prepoznati.
