Evo kako pomoći svom detetu da smrša i bude aktivno i zdravo

Prekomerna telesna težina ili gojaznost kod dece danas je veliki problem. Roditelji ne pridaju veliku važnost pravilnoj ishrani svoje dece dok se ne pojave posledice.

Nažalost, ova posledica nije ograničena samo na prekomernu težinu, što narušava skladan fizički izgled. Estetski kriterijum samo je jedan od razloga za reagovanje, postoji nešto mnogo važnije – zdravlje.

Medicinska praksa, kao i brojna istraživanja, pokazuju da se velik broj gojazne dece suočava s ozbiljnim zdravstvenim problemima. Neki od njih su poremećaj metabolizma, rasta, spavanja, polnog razvoja, dijabetesa, anksioznosti, depresije. Takođe, gojazna deca imaju veću tendenciju ka bolestima srca, jetre, raka i moždanog udara.

Dragi roditelji, ovo je samo deo posledica koje se mogu dogoditi u telu vašeg deteta ako je sklono gojaznosti. Zbog toga je važno reagovati na vreme.

Pravilna prehrana se stvara od prvih zalogaja

Međutim, kako dojenče raste, tako rastu i njegove potrebe. To znači da je razvoj detetovog probavnog i mišićno-nervnog sistema dosegao određene vrednosti i postepeno prelazi na čvršću hranu. Taj se postupak odvija postepeno i pažljivo, pravilnim odabirom namirnica i kontrolom kako beba reaguje na njih.

Kašice, mešavina mešanog voća ili povrća, ovsene pahuljice za bebe, meso, supe, voćni kompoti i sokovi prvi su čvrsti obroci. Takođe, je važno da obroci budu uvek sveži, u određeno vreme i ograničeni. Roditelji čine veliku grešku kada teraju svoju bebu da jede celi obrok ili kada ga intenzivno hrane onim što najviše jede.

Dakle, od roditelja zavisi hoće li beba započeti zdrav život.

Razvoj deteta i pravilna ishrana

Zdrava ishrana ključni je uslov za pravilan rast i razvoj dece.

To je najvažnije u tom razdoblju, jer omogućuje mozgu, kostima i drugim organima da ostvare svoj puni potencijal. Ima velik udeo u emocionalnom, mentalnom i socijalnom razvoju deteta. To znači da je pravilna prehrana povezana s količinom energije kod dece, njihovim raspoloženjima, društvenosti, koncentracijom, uspehom u školi.

Zdrava ishrana u tom razdoblju znači da dete jede iz svake grupe namirnica i ima ono što mu je najpotrebnije:

1. Jaja – značajan izvor gvožđa, folata i ostalih vitamina B grupe, vitamina A, E, cinka, fosfora, antioksidansa. Belance sadrži sve potrebne proteine, dok je žumance izvor esencijalnih masnih kiselina.
2. Mleko i mlečni proizvodi – ključna hrana za dečiju ishranu, jer je najveći izvor kalcijuma potrebnog za razvoj kostiju i koštanog sastava.
3. Pileće meso – izvrstan je izvor celovitih proteina, kalcijuma, fosfora, gvožđa.
4. Riba – hranjiva i najuravnoteženija hrana; bogata je kalcijumom i svim potrebnim vitaminima i mineralima. Sadrži najmanji procenat masti i holesterola od ostalih vrsta mesa.
5. Žitarice – sadrže vitamin B i folnu kiselinu, važne za strukturu mišića. U zdravoj prehrani insistira se na konzumiranju celovitih žitarica, dok se rafinirane žitarice ne preporučuju jer su u procesu obrade izgubile svoje važne hranjive sastojke.
6. Voće i povrće – glavni su izvor vitamina i minerala koji su deci neophodni za rast i razvoj. Vlakna iz voća i povrća reguliraju probavu i probavni sastav.

Budući da različita hrana ima različite mešavine hranjivih sastojaka, neophodna je raznolikost.

Recite “stop” slatkišima i grickalicama

Činjenica je da deca vole slatkiše i grickalice, kao i to da često preteruju. Možemo reći da su za to krivi roditelji, jer su šećer u ishranu svog deteta uveli rano dok je još bilo malo.

Naime, mame i tate slatkiše često koriste kao nagradu za dobro ponašanje. Što više, ako imaju naviku jesti nešto slatko nakon ručka, svesno ili nesvesno to prenose detetu. To stvara loše navike koje je kasnije teško iskoreniti.

Mala je šansa da će deca zauvek izbaciti slatkiše i grickalice iz ishrane. Tada je rešenje svesti ih na minimum.

Takođe, postoji mogućnost pronalaska zamene za njih u obliku voća i integralnih proizvoda. Roditelji ovde moraju igrati ključnu ulogu. Ne samo da moraju biti strogi, već i delom moraju dati dobar primer detetu.

Adolescenti i gojaznost

Dečja gojaznost se javlja u ranijoj dobi, ali problemi koje ona stvara nastavljaju se i kasnije. Gojaznost može biti velik problem u adolescenciji.

To je prelazno razdoblje u ljudskom životu, odnosno vreme kada dete postupno postaje odrasla osoba. Adolescenciju obeležava razvoj intelektualne, socijalne, emocionalne i polne zrelosti, a gojaznost može uticati na svaku od njih.

Problemi koji se mogu pojaviti kod gojznih adolescenata u tom razdoblju su: smanjeni hormon rasta i usporeni rad hormona štitne žlezde, usporena polna zrelost, rani menstrualni ciklusi kod devojčica, loša koncentracija, anksioznost i socijalna udaljenost.

Kako sprečiti gojaznost kod dece?

Postoji nekoliko jednostavnih načina prevencije gojaznosti kod dece, a oni su preporuka svim roditeljima:

1. Pravilan odabir hrane.
2. Ograničeni obroci (3 obroka i 2 međuobroka).
3. Jedite svaki obrok u određeno vreme.
4. Kuvana i pečena hrana umesto pržene.
5. Ne poslužujte velike porcije.
6. Ne prisiljavajte dete da jede sve s tanjira.
7. Pravilno i sporo žvakanje hrane.
8. Veći unos tečnosti (voda, ne sokovi).
9. Slatkiši nisu nagrada.
10. Fizička aktivnost je vrlo važna.

Preuzeto: Srbija Danas