U kakvoj su vezi mozak i creva? U bliskoj, mnogo bližoj nego što možemo da pretpostavimo.
Ta veza je dvosmerna, pa mozak i crevo utiču jedno na drugo i jedno drugom šalju informacije potrebne za funkcionisanje.
Creva zauzimaju prilično veliki prostor našeg organizma i predstavljaju najveći senzorni sitem koji našoj svesti šalje različite informacije, pripremajući druge organe za reakcije na stimulanse iz okoline. Creva imaju ogroman broj nerava u poređenju sa ostatkom tela, a ti nervi su prilično raznovrsni. Jedini organ koji se može pohvaiti takvom nervnom masom jeste mozak, pa se mreža creva i naziva crevni mozak, piše krenizdravo.dnevnik.hr.
Sve počinje iz stomaka
Poslednjih nekoliko godina sve vše razumemo povezanost nervnog i digestivnog sistema, a sve zahvaljujući nauci. A čak i bez velikog istraživanja, lako je razaznati bol u stomaku ili golicanje koje otkriva neke naše emocije.
Kada se zaljubimo, osećamo čuvene leptiriće u stomaku, neuspeh iznedri takozvano varenje poraza, dok se strah…. svi znamo kako odrazi.
Čak nam nisu ni bile potrebne studije kako bismo shvatili blisku povezanost creva i mozga. Neki stručnjaci kažu da sve počinje od stomaka, dok drugi govore: „Ako ne veruješ sebi, veruj svom stomaku”.
Iz biološke perspektive, zajednice mikroorganizama koje borave u našim crevima, takozvani mikrobiomi creva, mogu značajno uticati na ljudsko zdravlje i dobrobit – mikrobiom creva predstavlja najveću kolekciju mikroorganizama u ljudskom telu. Uključuje ogroman broj bakterija, virusa, gljivica i drugih mikroorganizama koji žive unutar gastrointestinalnog trakta, što uključuje, ne samo želudac, već i usta, jednjak, pankreas, jetru, žučnu kesu, tanko i debelo crevo.
Creva, posle mozga, sadrže najveći broj nervnih ćelija u telu.
Mikrobiom creva deo je mreže koja se naziva “osa creva i mozga”, koja povezuje emocionalne centre u mozgu s perifernim funkcijama creva. Upravo ta činjenica objašnjava zašto možemo imati problema sa stomakom kada mozak crevima šalje signale da je reč o stresu.
S druge strane, poremećaj crevnog trakta može uticati na odgovor našeg tela na stres, emocionalno uzbuđenje, raspoloženje, motivaciju i čak kognitivne funkcije kao što je, npr., donošenje odluka.
Creva i mozak – osetljiva i jaka veza
Od prvih dana čovekovog života, creva i mozak nastoje da uspostave kvalitetnu saradnju koja će im omogućiti da prenesu supstance, bitne signale i nervne informacije. Još u detinjstvu beba uživa u osećaju sitosti, reaguje na grčeve i glad, nadimanje i uspostavlja poverenje u onoga ko je hrani.
Tokom odrastanja i druga čula bolje se razvijaju, pa i tokom starenja veza između creva i mozga biva jasnija, naročito kada smo izloženi stresu i anksioznim trenucima.
Mozak traži informacije iz creva kako bi razumeo šta se dešava u telu s obzirom na njegovu izolovanost od ostalih organa.
Creva treba da šalju mozgu informacije do kojih on ne može da dođe, a zahvaljujući ogromnoj površini koju zauzimaju, može se zaključiti da creva sadrže znatno više informacija i da deluju kao jedna velika matrica koja upravlja našom unutrašnjošću.
Stres i probavni sistem
Kada smo u stanju stresa i anksioznosti, creva se uopšte ne osećaju prijatno i zapravo, na neki način, signaliziraju da im nešto ometa rad. Stres je verovatno jedan od najjačih faktora koji utiču na creva i mozak. Poznato je da stres oduzima mnogo energije i usporava i otežava normalno funkcionisanje creva.
Kada se nađemo u stresnoj situaciji, creva preko simpatičkih nerava dobijaju informaciju da je u pitanju hitan slučaj i da se mora aktivirati mehanizam – bori se ili beži!
Da bi obezbedila dovoljno energije za ove funkcije, creva štede energiju od varenja, što ga usporava, a istovremeno proizvodi manje sluzi i smanjuje sopstveno snabdevanje krvlju.
Ovaj način funkcionisanja nije štetan ako se ne dešava često. Ali ako mozak neprestano javlja crevima da su na pomolu hitni slučajevi, energije biva manje za normalan i uravnotežen rad varenja što prethodi nepovoljnim signalima poput gubitka apetita, mučnine ili povraćanja, te dijareje.
Recimo, situacija koje je prilično emocionalno nabijena, neretko je praćena bolom i mučninom u želucu. Tada creva pokušavaju da se otarase hrane kako bi obezbedila dovoljno energije za mozak da se nosi sa emocijama i situacijama koje zahtevaju intenzivan rad. Problem nastaje kada ova stanja traju dugo i kada creva moraju da čuvaju energiju nedeljama, mesecima ili čak i duže.
Gastrointestalni trakt veoma je osteljiv na emocije. Bes, anksioznost, tuga, ushićenje – sva ova osećanja mogu da izazovu simptome u crevima. U takvim situacijama, ukoliko su učestale, osoba može doživet razne tegobe, pa čak i poremećaje, bez očiglednog fizičkog uzroka. Zato je veoma važno proučiti ova dva velika i važna organa i naučiti kako da regulišete stres i emocije.
Kako sačuvati vezu između creva i mozga?
Iako je veza između digestivnog sistema i nervnog sistema i dalje predmet brojnih istraživanja, sasvim je jasno da kvalitet ishrane naših creva u velikoj meri utiče na funkcionisanje mozga i celokupno mentalno zdravlje.
Stres zadržava varenje, oduzima crevima energiju koja im je potrebna za preradu hrane i dovodi do brojnih neprijatnih posledica. Svaki naš dnevni obrok treba da bude redovan i kvalitetan, bez stresa i gužve, bogat hranljivom i zdravom hranom, bez stresa, anksioznosti, bez preterane izloženosti ekranima. Najbolje je da prilagodimo količinu hrane koja nam je zaista potrebna, kako bi energetski deficit bio nadoknađen i kako bi creva i mozak imali dovoljnu količinu energije potrebne za pravilan rad.
