Potraga za limunom i pomorandžama krenula je u 19. veku, kada je Džejms Lind, britanski vojni hirurg, došao do neverovatnog otkrića – skorbut (bolest izazvana nedostatkom vitamina C, čiji se simptomi pojavljuju na koži, sluzokoži, zglobovima) leči se konzumiranjem citrusa.
Do tada, limun se koristio isključivo za ukrašavanje i miris hrane, ali ne i za jelo. Nakon ovog otrkića, između 1837. i 1850. godine, prodaja soka od limuna u Siciliji porasla je sa 740 na skoro 20.707 buradi.
Takođe, na ovom italijanskom ostrvu počela je veća kultivizacija limuna te se ova voćka sadila na preko 26.000 hektara, za razliku od prethodnog perioda, kada je limun rastao na samo oko 7.000 hektara.
Sicilija je bila jedna od retkih mesta u Evropi gde je bilo pogodno saditi limun, a bila je vrlo plodonosna u tome, zahvaljući klimi i samom položaju. Za samo jedan hektar, profit je povećan za 60 posto. Iz ovih razloga, na plantaže limuna noću su počeli da upadaju lopovi, koji su krali vredne plodove. Tada, se u celu priču umešala mafija.
Proizvođači limuna zapošljavali su ljude koji su štitili useve, a vremenom su postali prodavci i izvoznici limuna. Kasnije se razvila i delatnost zaštite reketa, a odmah posle toga nastala je i kriminalna organizacija poznata kao sicilijanska mafija, odnosno Koza nostra.
