Srbiji se često u šali kaže da se prvo dete pazi kao kap vode na dlanu, sa drugim je situacija već malo opuštenija, a treće se maltene samo čuva. U skladu sa tim, veruje se da srednje dete u porodici ima veoma interesantnu ličnost jer često ima osećaj da ne može da se “meri” ni sa mlađim ni sa starijim. Za njih se često kaže da su neposlušni, a njihova inteligencija i veštine koje imaju kao lideri se dosta zanemaruju.
Takve karakteristike nazivaju se sindromom srednjeg deteta, a uglavnom se pod tim podrazumeva i da ovi mališani imaju manje povlastica, ali i manje odgovornosti od starije i mlađe braće i sestara. Zbog svega toga se srednje dete može osećati kao da nije posebno, a ponekad i kao da je zapostavljeno. Dakle, sindrom srednjeg deteta nije nikakva zvanična dijagnoza, ali će mnoga deca koja imaju stariju i mlađu braće ili sestre potvrditi da se osećaju baš kako je navedeno. To je, zapravo, hipotetičko stanje kojim se opisuje pretpostavka da srednje dete razvija različite karakteristike u odnosu na mlađe i starije dete u porodici.
Uticaj redosleda rođenja na razvoj deteta
Ne postoje naučni podaci koji bi pokazali da redosled rođenja deteta u nekoj porodici utiče na njegov razvoj. Stvar je prosto u tome da pažnja roditelja i ostale familije nekako prirodno bude više usmerena na najstarije i najmlađe dete, zbog čega se ono srednje nekad oseća izgubljeno, nevažno, nevidljivo za roditelje i braću i sestre.
U skladu sa takvom situacijom, primećeno je da se kod većine srednje dece u porodici razvijaju određene karakteristike – mada to nije nužno tako.
Kada roditelji obraćaju manje pažnje na dete, ono se okreće drugarima, time razvijajući socijalne veštine i vremenom postajući nezavisno od uticaja porodice.
Srednja deca su često vrlo fleksibilna, lako se prilagođavaju novim uslovima i dobro se slažu ljudima različitih starosti.
Zbog iskustva pripadanja grupi tj. porodica koja ih ne stavlja uvek na prvo mesto, srednja deca se u mnogim situacijama postavljaju kao “rezervni igrači” ili se pak trude da se na neki način istaknu.
Srednja deca se manje fokusiraju na pravila koja im postavljaju roditelji, na njihove vrednosti i probleme, u odnosu na svoju stariju i mlađu braću i sestre. Takođe, često su veoma osetljivi.
Oni vole saradnju i diplomatiju u različitim vrstama odnosa u životu, a takođe njihov osećaj blagostanja manje zavisi od roditelja, nego što je to slučaj kod njihove braće i sestara.
