Iako se nekada davno podrazumevalo da će žena kada ulazi u brak uzeti muževljevo prezime situacija danas više nije takva.
Tradicija koja je nalagala preuzimanje prezimena kada se stupa u brak više ne važi i mišljenja su veoma podeljena.
Nedavno sprovedena studija u Americi pokazala je da je tradicionalno pravilo promene prezimena na venčanju i dalje vrlo aktuelno, jer svega 18 odsto žena odluči da zadrži svoje i posle izgovorenog “Da“. Isto ovo istraživanje otkrilo je i da devojačko prezime uglavnom zadržavaju žene koje imaju viši stepen obrazovanja i uspešne karijere. Jedno drugo istraživanje, takođe obavljeno u SAD otkriva da ova odluka nije ni na koji način povezana sa posvećenošću svom izabraniku i stepenom bliskosti.
Dok je u Italiji i nekim zemljama španskog govornog područja uobičajeno da žena zadrži svoje prezime, kod nas se takve dame neretko nađu na stubu srama. “Zašto se uopšte udavala”; “kako da očekuješ od nje da bude sa tobom i kad nastanu problemi, ako nije mogla ni prezime da promeni”; “šta će ti devojka koja ne poštuje tvoju porodicu” – samo su neki od komentara okoline, uglavnom muževljeve rodbine, za dame koje se usude na ovaj “sramotni” čin.Prof. dr Đurđa Grijak, psiholog i životni trener svojevremeno je za Novosti podsetila da je identitet svakog od nas rezultat interakcije između naše kulture, porodice iz koje potičemo i našeg iskustva, želja i htenja.
– Zato nam je važan i deo kulture koji se odnosi na očekivanje da žena uzme muževljevo prezime na venčanju. Pri tom zaboravljamo da je prošlo vreme kad je isključivo društvo određivalo identitet žena. Danas je samo pitanje ženine odluke koga će staviti na prvo mesto pri definisanju svog identiteta – sebe ili druge. Ovo se odnosi i na njeno prezime u braku – kaže psiholog.
Mnoge žene, ipak, odlučuju da ne talasaju. Da idu linijom manjeg otpora, jer znaju da bi u protivnom naišle na osuđujuće poglede okoline. Dušebrižnici ne prezaju ni od drugačije vrste pritiska, pa “jačoj polovini” šapnu da ako žena nije spremna da napravi ustupak na početku, kako će tek biti sklona kompromisima kasnije u braku. Da je neuzimanje prezimena jasan znak da dotična nije posvećena zajednici. Naša sagovornica upozorava da ovo pitanje nema veze sa kompromisima.
– Kompromis podrazumeva da oboje nešto urade po istom pitanju i da se nađu na “pola puta” kad su u pitanju teme kojima doprinose zajedno – deca, finansije, domaćinstvo. Prezime je deo ličnog identiteta i svako svoje dobija rođenjem. Kad predstavljamo sebe, uvek počinjemo sa imenom i prezimenom i nastavljamo sa drugim informacijama. Venčanje određuje identitet osobe – udata/oženjen. Od žene se očekuje više nego od muškarca jer mora u isto vreme da odluči šta je njen identitet. Prema tome, prezime kojim se ona potpiše na venčanju je odraz ženine odluke o svom identitetu, a ne njene posvećenosti bračnoj zajednici – ističe psiholog.
JEDNA PORODICA – JEDNO IME
Koliko se oko ove teme lome koplja potvrđuje “rat” na forumima.
– Dodala sam muževljevo prezime na svoje jer je ono deo mog identiteta i porodice. Mužu je bilo svejedno. Jer, nije bitna forma, već suština, a to je ljubav koju vam prezime ne garantuje.
– Kad god nešto ne znam, pitam neku ženu sa dva prezimena. Takve uvek sve znaju.
– Iako sam u to vreme bila vatrena feministkinja, uzela sam muževljevo prezime i nisam se dvoumila ni jednog trenutka. Razlog je prost: jedna porodica treba da ima isto ime.
– Moja deca su iz prve shvatila da mama ima svoje prezime, a ona tatino, a prosečno su inteligentna. Zajedno smo i posle 20 godina, dok su druge menjale i prezimena i muževe.
– Ako neće moje prezime, neka produži dalje. Ima koja hoće.
