Evropljani su oštro podeljeni oko toga kako bi rat u Ukrajini trebalo da se završi, pri čemu su neki za mir, a drugi za „pravdu“ i kažnjavanje Rusije, navodi se u istraživanju Evropskog saveta za spoljne odnose (ECFR).
Prema anketi urađenoj u 10 zemalja, pokazalo se da 35 odsto Evropljana pripada „taboru mira“, zalažući se za što pre okončanje rata, dok 22 odsto ispitanika želi „pravdu“, koja podrazumeva kažnjavanje Rusije i vraćanje teritorija Ukrajini.
Najviše ispitanika koji žele „pravdu“ bilo je u Poljskoj, dok je u Italiji, Nemačkoj i Rumuniji najviše građana koji su za miran završetak neprijateljstava.
Ispitano je stanovništvo u devet država članica EU (Finska, Francuska, Nemačka, Italija, Poljska, Portugal, Rumunija, Španija i Švedska), pored Velike Britanije.
– Evropljani su do sada iznenadili Putina i sebe svojim jedinstvom, ali sada dolaze veliki problemi – rekao je direktor ECFR Mark Leonard.
Postoje potencijalne podele oko troškova života, izbeglica i nuklearne eskalacije, ali najoštrija podela je između onih koji žele da okončaju rat što je brže moguće i onih koji žele da Rusija bude kažnjena.
– Jaz između “mirovnog kampa” i “logora pravde” oko Ukrajine mogao bi biti štetan kao onaj između poverilaca i dužnika tokom krize evra – dodao je on.
Ko je najveća prepreka miru
Istraživanje ECFR-a, koje je sprovedeno od aprila do maja otkrilo je više jedinstva među Evropljanima oko pitanja ko je prepreka miru. 64% Evropljana je reklo da je Rusija najveća prepreka, dok je 17% reklo da su to Ukrajina, EU ili SAD.
According to a representative poll by #ECFR, two-thirds of Germans (66%) believe that #Russia is to blame for the #WarInUkraine.
Full research https://t.co/3t6TtjiFYA pic.twitter.com/mpOIreC8g6— UkraineWorld (@ukraine_world) June 15, 2022
U Italiji je najveći procenat ispitanika (35%) koji misle da su Kijev ili Zapad glavna prepreka za nagodbu i najmanje onih (39%) koji veruju da je to Rusija.
U Finskoj, Švedskoj i Velikoj Britaniji više od tri četvrtine učesnika ankete smatra da je Moskva ključna prepreka.
Uprkos podelama oko toga kako bi sukob trebalo da se završi, Leonard i koautor Ivan Krastev upozorili su lidere EU na „maksimalističke pozicije“, sugerišući da treba da pronađu srednji put i ostanu čvrsti prema Rusiji, ali da budu svesni opasnosti od eskalacije.
Šta brine Evropljane zbog rata?
ECFR je takođe pitao evropsko stanovništvo šta ih brine zbog rata.
Istraživanje je otkrilo da su se njihove preokupacije pomerile sa razvoja događaja na bojnom polju ka širim uticajima, uključujući poremećaj lanca snabdevanja, skokove cena energije i rastuću inflaciju.
Dok je takva zabrinutost prisutna u svim zemljama, ispitanici u Nemačkoj, Italiji i Francuskoj su najviše zabrinuti zbog uticaja rata na troškove života i cene energije.
Šveđani, Britanci, Poljaci i Rumuni bili su više zabrinuti zbog opasnosti od nuklearnog rata.
Mnogi od anketiranih takođe su verovali da će rat u Ukrajini na kraju naštetiti EU. Većina Evropljana (55%) rekla je da će u EU biti „malo“ ili „mnogo gore“ kao rezultat sukoba.
Anketa je takođe otkrila preovlađujući osećaj da su vlade previše fokusirane na rat, na račun drugih problema sa kojima se suočavaju obični ljudi.
Istraživanje je pokazalo da 42% ispitanika tvrdi da njihovi lideri troše previše vremena na rat u Ukrajini.
Poljska (51%) i Rumunija (57%), koje dele granicu sa ratom pogođenom zemljom, imaju najveći procenat građana koji veruju da Ukrajina skreće pažnju sa domaćih pitanja.
U svojoj analizi, Leonard i Krastev su tvrdili da se evropsko javno mnjenje menja i da „najteži dani“ za EU tek mogu da dođu.
– Otpornost evropskih demokratija u velikoj meri će zavisiti od sposobnosti vlada da održe podršku građana potencijalno štetnim politikama – rekli su autori ankete.
Preuzeto: novosti.rs
Foto: AP
