Energetski problemi EU trajaće godinama ako potražnja za gasom ostane visoka, ali nove zalihe ne budu obezbeđene, izvestio je u petak Fajnenšel tajms, pozivajući se na rukovodioce i stratege industrije.
Stručnjaci su upozorili da čak ni potpuno popunjena skladišta gasa uoči zimskih meseci ne mogu da garantuju da će narednog leta i sledeće zime biti dovoljno zaliha.
Zemlje EU uspele su da popune svoja skladišta gasa do 90 odsto kapaciteta krajem septembra, kada potražnja za grejanjem obično počinje da raste. Ovo se desilo uprkos smanjenju ruskih isporuka usled sankcija u vezi sa specijanom vojnom operacijom u Ukrajini.
– Mi smo u gasnoj krizi i nastavićemo da budemo malo u kriznom režimu u naredne dve ili tri godine. Dakle, nemojmo razvijati lažni osećaj sigurnosti – rekao je za Fajnenšel tajms Sid Bambavale, šef sektora za tečni prirodni gas za azijski region u Vitolu.
Analitičari koje citira Fajnenšel tajms sugerišu da EU treba da drastično smanji potražnju za energijom i pronađe dodatne zalihe gasa za region.
Prema Raselu Hardiju, izvršnom direktoru Vitola, cene gasa morale bi da ostanu dovoljno visoke da suzbiju potražnju iz industrijskog sektora tokom leta kako bi se skladišta ponovo mogla napuniti.
Najveća energetska kriza sa kojom se blok suočava dolazi nakon što je uveo nekoliko rundi sankcija Rusiji, koja je nekada bila njen najveći snabdevač prirodnim gasom. Energetska kriza u regionu dramatično se pogoršala početkom jula nakon prvih prekida ruskih snabdevanja brojnim zemljama EU.
Smanjenje isporuka pripisano je problemima sa održavanjem turbina za gasovod Severni tok zbog sankcija uvedenih Rusiji. Gasovod je kasnije sabotiran u septembru, zbog čega je postao nefunkcionalan.
