Evropska unija uvela je prvi sveobuhvatni propis o veštačkoj inteligenciji pod nazivom Evropski Akt o veštačkoj inteligenciji. Prema saopštenju Evropske komisije, ovaj akt je stvoren kako bi veštačka inteligencija razvijena i korišćena unutar EU bila pouzdana i u skladu s osnovnim ljudskim pravima.
Cilj je stvaranje jedinstvenog tržišta za veštačku inteligenciju u EU, podsticanje njenog razvoja i kreiranje stimulativnog okruženja za inovacije i investicije. Akt uvodi definiciju veštačke inteligencije koja je usmerena ka budućnosti, oslanjajući se na sigurnost proizvoda i pristup zasnovan na riziku, podeljen u nekoliko kategorija.
Većina sistema AI zbog minimalnog rizika po prava i sigurnost građana neće podleći strogim obavezama. S druge strane, sistemi koji spadaju u kategoriju posebnog rizika po pitanju transparentnosti, poput četbotova, moraju jasno obavestiti korisnike da komuniciraju s mašinom.
Sadržaji generisani veštačkom inteligencijom, poput dipfejkova, moraju biti označeni kao takvi, a korisnici moraju biti informisani kada se koriste sistemi za biometrijsku kategorizaciju ili prepoznavanje emocija.
Pružatelji usluga će morati da označavaju sintetičke audio, video, tekstualne i slikovne sadržaje tako da budu prepoznatljivi kao veštački generisani ili manipulisani. Sistemi visoke inteligencije, koji se smatraju visokorizičnim, moraće da zadovolje stroge zahteve, uključujući sisteme za smanjenje rizika, visok kvalitet podataka, evidenciju aktivnosti, detaljnu dokumentaciju, ljudski nadzor i visoku otpornost, tačnost i sajber-bezbednost. Ovi sistemi uključuju one koji se koriste za regrutaciju ili procenu kreditne sposobnosti, kao i autonomne robote.
Sistemi veštačke inteligencije koji predstavljaju neprihvatljiv rizik po osnovna ljudska prava biće zabranjeni. To uključuje AI sisteme koji manipulišu ljudskim ponašanjem, kao što su igračke koje koriste glasovnu pomoć da bi podstakle opasno ponašanje dece, sistemi koji omogućavaju “društveno vrednovanje” i određene primene predviđanja policijskih radnji.
Takođe, biće zabranjene neke primene biometrijskih sistema, kao što su prepoznavanje emocija na radnom mestu i biometrijska identifikacija u realnom vremenu na javnim mestima u svrhu sprovođenja zakona, osim u posebnim slučajevima.
Akt uvodi pravila za opšte namenske modele veštačke inteligencije, koji su sposobni za širok spektar zadataka, uključujući izradu teksta sličnog ljudskom. Države članice EU imaju rok do 2. avgusta 2025. godine da imenuju nadležna tela za nadzor primene pravila. Ključno telo na nivou EU biće Kancelarija Komisije za veštačku inteligenciju, koja će primenjivati i pravila za opšte namenske modele AI. Tri savetodavna tela podržavaće primenu ovih pravila.
Većina pravila stupiće na snagu 2. avgusta 2026. godine, dok će zabrane sistema visokog rizika važiti već nakon šest meseci, a pravila za opšte namenske modele AI nakon 12 meseci.
