Širenje navodne ruske kampanje podmetanja požara, sabotaža, pa čak i zavera da se počine ubistva, izazvala je zabrinutost zapadnih obaveštajnih agencija.
Pojačavanje tih aktivnosti došlo je kada se špijunski aparat Kremlja oporavio od početnog šoka proterivanja iz Evrope 450 agenata koji su se predstavljali kao diplomate, kao odgovor na invaziju na Ukrajinu, piše britanski Guardian.
Ono što je posebno uznemirilo šefove zapadnih špijnskih službi je, kako se navodi, velika nepromišljenost ruskih aktivnosti, koja odražava uverenje Moskve da, iako zapadne pristalice Ukrajine možda ne misle da su u ratu sa Rusijom, Kremlj itekako misli.
“Iskreno rečeno, ruske obaveštajne službe su postale pomalo divlje“, rekao je u septembru Ričard Mur, šef britanske špijunske službe MI6.
Najozbiljnija pretnja bila je navodna zavera da se ubije Armin Paperger, generalni direktora nemačkog proizvođača oružja “Rajnmetal”, jedne od mnogih evropskih kompanija koje šalju naoružanje Ukrajini. Iako je ova navodna zavera otkrivena, priča se da su i drugi šefovi namenske industrije širom Evrope bili na meti ruskih ubica.
Policija istražuje da li su ruski špijuni slali zapaljive uređaje, preko kompanije za isporuku DHL, širom Evrope, u Birmingem i Lajpcig. To bi značilo da postoji rizik da se uređaji zapale u tovarnom prostoru aviona i obore ga, kako je upozorio šef nemačke obaveštajne agencije u ponedeljak ove nedelje.
Slično tome, drugi požari za koje se sumnjalo da su podmetnuti, kao što je paljenje tržnog centra u Varšavi u maju, lako su mogli imati ozbiljnije posledice. Poljska je takođe optužila ruske zaverenike da su istog meseca zapalili Ikein centar za isporuku, dok je skladište povezano sa Ukrajinom u Lejtonu, u istočnom Londonu, zapaljeno u napadu za koji se smatra da je povezan sa Rusijom.
Cilj ovih napada, koji su u “sivoj zoni“, za koje zapadni zvaničnici veruju da su orkestrirani od strane ruske vojne obaveštajne službe GRU, je da poseju haos među partnerima Ukrajine, poremete vojno snabdevanje Kijeva i prošire razne podele u društvu. Međutim, razlog zašto su neke operacije haotičnije je taj što su se mogućnosti Rusije za tradicionalno špijuniranje smanjile.
Bez tradicionalne mreže špijuna u ambasadama, Rusija je bila primorana da pribegne rizičnijim i manje konvencionalnim metodama, oslanjajući se na kriminalce i druge da obavljaju svoj prljavi posao, navodi Guardian.
Prošle nedelje Ken Mekalum, šef MI5, upozorio je da je ruska GRU angažovana u kampanji da “stvori haos na britanskim i evropskim ulicama” koristeći posrednike koji “dodatno smanjuju profesionalizam njihovih operacija”.
Drugi primeri navodne ruske aktivnosti deluju amaterski i nebitno. Naime, francuski obaveštajci smatraju da je Rusija angažovala grupu Moldavaca da sprovedu niskobudžetnu kampanju antisemitskih grafita, koristeći šablone Davidove zvezde širom Pariza prošle jeseni, sa ciljem da pojača podele u društvu u kontekstu rata između Izraela i Hamasa.
Tokom leta, Francuska je osujetila nešto što je izgledalo kao još jedna amatersku zaveru 26-godišnjeg Ukrajinca ruskog porekla, koji se namerio na prodavnicu alata severno od Pariza pre letnjih Olimpijskih igara. On je uhapšen nakon što je slučajno detonirao eksplozivnu napravu u svojoj hotelskoj sobi u blizini aerodroma “Šarl de Gol”.
Čini se da su tehnike regrutovanja nasumične, preko društvenih mreža kao što je Telegram, koji se koristi za angažovanje i plaćanje mladića koji su naklonjeni Moskvi, iako, sudeći po nekim primerima, davanje zadataka često deluje spekulativno.
Rusija često odbacuje ideju o svojoj umešanosti u zavere širom Evrope kao teoriju zavere. Ali neke ličnosti sa agresivnijim stavom prema zapadu i bliske predsedniku Vladimiru Putinu nagovestile su svoju podršku tajnoj taktici.
U nedavnom postu na Telegramu, potpredsednik Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev, zatražio je da Rusija širi strah po Evropi, navodeći: “Da li oni vrište o našoj upotrebi lažnih vesti? Pretvorimo njihove živote u ludi košmar u kojem ne mogu da razlikuju fikciju od stvarnosti, pakleno zlo od rutine života”.
Do sada je navodna kampanja sabotaže i zastrašivanja imala ograničen uticaj jer evropske špijunske i antiterorističke agencije odgovaraju na pretnju, piše Guardian.
