Ljudsko telo je fenomen koje ima više od 50 milijardi ćelija. Najbolji primer je srce, koje kuca oko 100.000 puta dnevno i ispumpa oko pet litara krvi u jednoj minuti. I dok možda znate hrpu fora trikova za telo u rukavu – bilo da možete okrenuti kapke naopako prema van ili ste svladali umeće kolutanja jezikom – postoji još mnogo čudnih činjenica o ljudskom telu koje će vas sigurno zadiviti, piše Best Life.
Imaćemo potpuno novi kostur za 10 godina:
Ćelije vašeg koštanog sistema neprestano se regenerišu i, u proseku, kosti koje sada imate potpuno će se regenerisati za otprilike jednu deceniju. Međutim, to se počinje usporavati kako starite jer regeneracija traje duže, zbog čega kosti prirodno postaju tanje.
Ujutro smo viši za 1 centimetar:
Možda se čini čudnim ili neverovatnim, ali kada se ujutro probudite, zapravo ste mrvicu viši nego što ste bili kad ste uveče otišli u krevet. To je zbog pritiska na zglobove tokom dana. Dok obavljate svoje aktivnosti, ovaj pritisak uzrokuje sabijanje hrskavice u vašoj kičmi – samo mrvicu, ali dovoljno da sve gurne nadole. Dok se opuštate u snu, smanjuje se pritisak na diskove kičme, omogućujući vam da se vratite u punu visinu.
Naš znoj zapravo nema miris:
Ako mislite da znoj smrdi, ne mislite dobro. Znoj sam po sebi ne smrdi. To je interakcija s bakterijama na našoj koži koja uzrokuje telesni miris. Ne brinite, to je sasvim normalno. Te bakterije se javljaju prirodno i jednostavno uspevaju u „najznojnijim“ delovima našeg tela.
Želudac krči jer je pun vrućeg vazduha:
Jeste li se ikada zapitali zašto doživljavate te krčeće zvukove kada ste gladni? Sve se vraća u probavni sistem. Tačnije, creva. Ona prolaze kroz niz kontrakcija kako bi pomogla da se hrana i tečnost pomere dok jedemo.
Tokom života proizvedemo dovoljno sline da napunimo dva bazena:
Prosečan čovek proizvede preko 20.000 litara sline tokom svog života. To je dovoljno da se na kraju popune dva bazena puna sline.
U stopalima se nalazi četvrtina kostiju:
Ljudska stopala sadrže 52 kosti (26 u svakom stopalu). To je skoro četvrtina svih kostiju u našem telu. Svako stopalo takođe sadrži 33 zgloba i više od 100 mišića, tetiva i ligamenata.
Kao i gušteri, i mi menjamo kožu:
U redu, nije tako intenzivno kao kad se dogodi gušteru ili zmiji, ali je jednako jezivo. Prema Američkom hemijskom društvu, ljudi gube celi spoljni sloj kože svake dva do četiri nedelje. To je oko 500 miliona ćelija kože dnevno!
U prstima nema mišića:
Naši prsti rade bezbroj važnih stvari tokom dana, od pisanja do otvaranja vrata. Ali nemojte pripisivati te podvige snage svojim prstima. Svaki pokret koji se dogodi u našim prstima događa se zbog tetiva i kostiju, uz veliku pomoć mišića na dlanovima i na dnu svakog prsta.
Pola snage ruke je u malom prstu:
Mali prst izgleda skromno, ali je ključan za snagu naše ruke, pomaže palcu da stegne i daje više snage prstenjaku, srednjem prstu i kažiprstu.
Mišić u stražnjici je najveći mišić:
Iako postoji debata o tome koji od mišića je najjači, gluteus maksimus je u stvari najveći, prema Kongresnoj biblioteci. Ovi mišići pomažu da naše telo bude uspravno, da pomeramo kukove i butine i rade protiv gravitacije kada hodamo uzbrdo ili uz stepenice.
Kosa zna kada spavamo:
Kosa prati naše obrasce spavanja. Godine 2010. istraživači sa Univerziteta Jamaguči otkrili su da folikuli dlake bogati ćelijama sadrže RNK iz „gena sata“ koji izražavaju ciklus spavanja i buđenja svake osobe. Ako kasno ustanemo ili rano legnemo, naša kosa će to pokazati.
Naša kosa pomaže životnoj sredini:
Prljava kosa može biti dobra za atmosferu, prema studiji iz 2008. objavljenoj u „Atmospheric Environment“ jer kosa upija ozon koji zagađuje vazduh. Otkriveno je da ulje vlasišta daje veliki doprinos tome, pa ako želite da doprinesete kvalitetu lokalnog vazduha, preskočite pranje kose.
Velike oči uzrokuju kratkovidost:
Neki možda smatraju velike oči lepima, ali to može uzrokovati kratkovidost. Poznato i kao miopija, ovo stanje uzrokuje da udaljeni objekti izgledaju mutno zbog svetlosti koja ne dopire do mrežnjače. Ako očna jabučica raste predugačko, svetlost se fokusira prerano pre nego što udari u mrežnjaču, pa kada udari u retinu, slika je mutna.
Kijanje može putovati i do šest metara:
Možda mislite da ste sigurni kada neko sa drugog kraja autobusa kine, ali možete biti izloženi, a da toga niste ni svesni. Jedna video-studija koju su sproveli istraživači sa MIT-a otkrila je da kijanje putuje mnogo dalje nego što se ranije verovalo, čak do šest metara.
Čulo ukusa otupljuje kako starimo:
Baš kao što sluh i vid imaju tendenciju da se iscrpe kako godine prolaze, naše čulo ukusa čini isto. Kako starimo, receptori ukusa sporije se oporavljaju nakon povrede ili ako uzimamo određene lekove. I loše vesti za dame: žene doživljavaju smanjenje osetljivosti ukusa počevši od 50. godina, dok muškarci to ne doživljavaju do 60. godine.
Imamo jedinstven otisak jezika:
Kao što je naš otisak prsta jedinstven, tako je unikatan i otisak našeg jezika, prema studiji iz 2016. koju je sproveo Thai Moogambigai Dental College. Biometrijska skeniranja mogu se obaviti kako bi se uporedili pojedinačni oblik (dug ili kratak, širok ili uzak) i tekstura (izbočine, bore i tragovi), sa specifičnim detaljima koje prati i mapira „uređaj za prikupljanje slike jezika“.
Ljudi imaju više od pet čula:
Pored čula vida, mirisa, dodira, ukusa i sluha, ljudi takođe imaju osećaj za prostor (proprioception) i osećaj za bol (nociception). Tu su i osećaj za ravnotežu (equilibrioception), osećaj za temperaturu u telu ili oko tela (thermoception), osećaj za vreme (temporal perception) i više, zavisno od toga koga pitate.
Položaj vašeg tela utiče na vaše pamćenje:
Loše držanje ne uzrokuje samo bolove u leđima – članak iz 2012. objavljen u Biofeedbacku otkrio je da sedenje i gledanje nadole olakšava evociranje negativnih sećanja, dok uspravno sedenje i gledanje nagore olakšava prizivanje pozitivnih, osnažujućih sećanja.
