Predsednik Sauli Ninisto kaže da ulazak njegove države u alijansu nije usmeren ni protiv koga, ali iz Moskve poručuju da je širenje zapadnog vojnog saveza napad na bezbednost i nacionalne interese Rusije.
Dogodilo se ono što je do pre nekoliko godina bilo gotovo nezamislivo. Finska je i formalno postala 31. članica NATO-a. Simbolično, na svoju 74. godišnjicu, Severnoatlantska alijansa je gotovo udvostručila dužinu granice s Rusijom.
Ulazak Finske u NATO nije usmeren ni protiv jedne zemlje, izjavio je juče predsednik Finske Sauli Ninisto u saopštenju. Povodom pristupanja svoje zemlje alijansi: „Era vojnog nesvrstavanja u našoj istoriji je završena. Počinje novo doba.
”Moskva je juče poručila da se ovim činom situacija pogoršava. Da je širenje NATO-a napad na bezbednost i nacionalne interese Rusije.
„Pažljivo ćemo pratiti dešavanja u Finskoj i videti kako će severnoatlantski blok koristiti teritoriju Finske. U vezi s razmeštanjem oružja, sistema i infrastrukture u blizini naše granice, potencijalno predstavljajući pretnju za nas”, rekao je Peskov. Dodao da će mere biti preduzimane u skladu s tim.
Prema njegovim rečima, situacija oko Finske je suštinski različita od situacije u Ukrajini: „Prvo, Finska nikad nije bila antiruska i nismo imali nikakvih sporova sa Finskom.
”Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je juče da alijansa neće rasporediti trupe u Finskoj bez pristanka te zemlje.
Predsednik Ninisto obećao je da Finska neće menjati temelje ili ciljeve svoje spoljne i bezbednosne politike ulaskom u NATO. Da i dalje ostaje stabilna i predvidljiva nordijska zemlja koja teži mirnom rešavanju sporova.
Najznačajniji doprinos Finske zajedničkom odvraćanju i odbrani NATO-a biće u obezbeđivanju i odbrani naše sopstvene teritorije. Izjavio je predsednik Ninisto, ubrzo nakon što je šef diplomatije Peka Havisto juče u Briselu predao američkom državnom sekretaru Entoniju Blinkenu dokument o pristupanju te zemlje Severnoatlantskoj alijansi.
