Uglavnom je poznato da fitinska kiselina i njene soli, fitati, ometaju apsorpciju hranljivih materija. Ali, veoma retko možete naći podatak da fitinska kiselina ima veoma povoljno delovanje po zdravlje, kao i da se njeni nepoželjni efekti lako mogu umanjiti.
Fitinska kiselina, poznata i kao inozitol-6-fosfat, a njene soli kao fitati, je posebno jedinjenje koje se prirodno nalazi u mnogim biljnim namirnicama, uključujući žitarice, mahunarke, semenke i orašaste plodove. U manjoj količini se nalazi i u korenastom povrću i gomoljastim biljkama.
U gotovo svim nutricionističkim preporukama čućete da je fitinska kiselina “antinutrijent”, tj. da sprečava da telo apsorbuje minerale. Ona se vezuje za minerale, čineći tako cink, gvožđe i kalcijum manje dostupnim organizmu.
Ali, to uopšte ne znači da bi zato trebalo izbegavati inače zdrave namirnice bogate fitatima. Ometanje apsorpcije se odnosi samo na jedan obrok! Ako, na primer, konzumirate dosta integralnih žitarica za doručak, fitati koje oni sadrže će možda umanjiti apsorpciju tokom doručka, ali gotovo uopšte neće uticati na naredne obroke.
A sad, pogledajte koje su zdravstvene koristi od fitinske kiseline, utvrđene naučnim istraživanjima:
Antioksidans. Pošto se vezuje za gvožđe, ftinska kiselina sprečava generisanje radikala i suzbije oksidaciju čišida. Drugim rečima, deluje kao antioksidans.
Antiinflamatorno dejstvo. Njena antioksidansna svojstva doprinose sprečavanju upala u telu.
Doprinosi sprečavanju nastanka kamena u bubregu. Proučavanja in vitro i in vivo, kao i kliničke studije, jasno pokazuju da fitinska kiselina može da odigra značajnu ulogu u inhibiciji kristalizacije kalcijumovih soli (jedna vrsta bubrežnog kamena).
Snižava holesterol. Istraživanja ukazuju da konzumacija namirnica bogatih fitatime može da smanji nivo lipida u serumu (krvi) i jetri: nivoe LDL holesterola, triglicerola iz jetre u ukupne nivoe holesterola.
Antidijabetski efekat. Na osnovu istraživanja obavljenih na miševima, postoje indicije da bi namirnice bogate fitatima mogle da smanje nivo glukoze u krvi kod dijabetičara.
Antikancerogen efekat. Istraživanja su pokazala da fitinska kiselina može da ima zaštitno dejstvo od malignih promena. Dokumentovan je najizrazitiji efekat fitinske kiseline u prevenciji raka, zato što pomaže kontrolisanju rasta i napredovanja tumora i nastanka metastaza.
Njeno antikancerogeno dejstvo se sastoji u podsticanju imuniteta, antioksidansnim svojstvima, smanjenju razmnožavanja i indukovanju diferencijacije malignih ćelija. Naučnici čak ukazuju da bi upravo delovanje fitinske kiseline moglo biti deo mehanizma kojim integralne žitarice smanjuju rizik od raka
Kako smanjiti nepoželjno delovanje fitinske kiseline
Po svemu sudeći, vitamin C može da umanji delovanje fitina iz obroka. Dakle, dodavanje limunovog soka salatama od voća i povrća je u rom smislu korisno.
Proteini životinjskog porekla. Oni mogu da poboljšaju apsorpciju gvožđa, cinka i bakra. Dakle, dodatak kvalitetnih proteina životinjskog porekla (kvalitetni sirevi, jaja) obroku bogatom fitinima može poboljšati apsorpciju gvožđa, cinka i dr. Ali, kazein iz mleka ometa apsorpciju gvožđa i cinka.
Probiotici. Konzumiranje kvalitetnih probiotskih namirnica (kiseli kupus, kefir, tempeh), ili uzimanje kvalitetnih suplemenata može poboljšati apsorpciju minerala.
Preuzeto: Zdravahrana.com
