Mnogi proizvođači automobila se u poslednje vreme udaljavaju od dobrih starih tastera i prekidača u korist informativnih ekrana na dodir na centralnoj konzoli.
Možda ste i vi među onima koji se žale na ovakva rešenja, te smatraju da su stari, dobri dugmići bili bolji. Ukoliko je to slučaj, značiće vam podatak da ste u pravu, jer je jedno testiranje to i dokazalo, ali i pokazalo da su “staromodni” sistemi bezbedniji i efikasniji od modernih.
U pitanju je istraživanje koje je sproveo Vi Bilagare. Ovaj švedski automobilski magazin je 2022. godine obavio testove na 12 automobila – 11 relativno modernih i jednim Volvo četvorotočkašem iz 2005. godine sa isključivo fizičkim kontrolama.
Sami testovi su bili veoma jednostavni. Vozači su dobili instrukcije da se kreću praznom pistom brzinom od 110 km/sat i izvrše četiri zadatka – od prilagođavanja klime do podešavanja radija.
Rezultati su, u najmanju ruku, bili iznenađujući, jer je Volvo iz 2005. godine tokom testa daleko nadmašio moderne automobile opremljene ekranom na dodir. Test vozač je obavio sva četiri zadatka za samo 10 sekundi i pređenih 306 metara. S druge strane, najbolje vreme u modernijim automobilima je bilo 13,5 sekundi. Iako deluje kao mala razlika, u pitanju je izuzetak, jer je vozačima u većini vozila bilo potrebno više od 20 sekundi i pređenih 600 metara da obave zadate radnje.
Ispod možete videti koliko je vremena bilo potrebno da se obave sva četiri zadatka u različitim automobilima, kao i pređenu distancu:
BMW iX – 30,4 sekundi / 928 m
Dacia Sandero – 13,5 sekundi / 414 m
Hyundai Ioniq 5 – 26,7 sekundi / 815 m
Mercedes GLB – 20,2 sekunde / 616 m
MG Marvel R – 44,9 sekundi / 1372 m
Nissan Qashqai – 25,1 sekunda / 765 m
Seat Leon – 29,3 sekunde / 895 m
Subaru Outback – 19,4 sekunde / 592 m
Tesla Model 3 – 23,5 sekundi / 717 m
Volkswagen ID.3 – 25,7 sekundi / 786 m
Volvo C40 – 13,7 sekundi / 417 m
Volvo V70 (2005) – 10,0 sekundi / 306 m
Kako je veličina uzorka premala, ova studija, naravno, nije savršena. Ipak, nesumnjivo navodi na razmišljanje u svojim implikacijama.
Zasigurno je da su moderne centralne konzole veoma moćni sistemi, sa prikazima kamera, naprednom GPS navigacijom i podrškom za multimedijalni sadržaj. Ipak, kada takvi interfejsi nisu jednostavni za korišćenje, a kontrolišu stvari kao što su brisači vetrobranskog stakla ili klima uređaj, ne samo da mogu biti stvar frustracije, već i opasnost pri vožnji.
Tradicionalni dugmići, kontroleri i prekidači imaju taktilnost koja omogućava vozačima da ih intuitivno pronađu i podese dok drže pogled na putu – ekran osetljiv na dodir to ne nudi (još uvek). Analogne kontrole su takođe trajno pozicionirane, dok moderna rešenja mogu zahtevati dodatnu navigaciju kroz interfejs kako bi se došlo do željene funkcije.
